Srbija napredovala u okviru Poglavlja 24, iako kasni sa mnogim aktivnostima

25. jul 2017.

Srbija je u oblastima pravde slobode i bezbednosti ostvarila napredak, ali se mora poboljšati metodologija za praćenje ovog napretka, kako reforme ne bi ostale mrtvo slovo na papiru, glavni su zaključci sastanka Radne grupe za poglavlje 24 u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) sa Pregovaračkom grupom za pitanja pravde, slobode i bezbednosti, održanog 25. jula 2017. u istočnom krilu Palate „Srbija“, Beograd.

Povod skupa bilo je predstavljanje izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 24 za prvu polovinu 2017. godine, koji je pripremilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Tokom sastanka diskutovano je i o porukama iz izveštaja o pregledu stanja u Poglavlju 24 (tzv.Non-paper), koji je Evropska komisija objavila u maju ove godine.

Srbija je od januara do juna ove godine u potpunosti realizovala 46 odsto predviđenih aktivnosti iz Akcionog plana za poglavlje 24, delimično je sprovela 32,5 odsto, dok 21,5 odsto aktivnosti nije realizovano, istaknuto je na skupu.

Sprovođenje aktivnosti u pregovaračkom pocesu u okviru ovog poglavlja slično ocenjuju i Evropska komisija i organizacije civilnog društva – deo je dobro izveden, a deo se mora dodatno poboljšati, istakla je direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i koordinatorka Radne grupe NKEU, Sonja Stojanović Gajić.

„Proces pristupanja Evropskoj uniji se mora približiti građanima Srbije, a za kvalitet njihovog života najvažnija su bezbednosna pitanja i reforma policije. Saradnja MUP i organa EU se intenzivira, a Srbija je poslala oficirku za vezu u Europol. Što se transparentnosti tiče, veoma je pozitivna činjenica da je MUP na svojoj internet stranici omogućio građanima da se putem Izveštaja informišu o napretku u Poglavlju 24”, rekla je Stojanović Gajić.

Osnovne nedostatke u sprovođenju Akcionog plana Stojanović Gajić vidi u tome što se sa donošenjem velikog broja akata znatno kasni, što Zakon o zaštiti podataka o ličnosti još uvek nije usvojen i što je uključenost civilnog društva u pregovarački proces nedovoljna.

Srbija je na polovini pregovaračkog procesa za Poglavlje 24 i sada se očekuju revizije planova i strateških dokumenata vezanih za dalje reforme, navela je Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, u svom izlaganju. Ona je dodala i da „Srbiju niko ne tera da sprovodi reforme i usklađuje svoj sistem sa EU, već da je to odluka Srbije“.

Samokritičnost Pregovaračke grupe za Poglavlje 24 se poklapa sa kritikama Evropske komisije iznetim u Non-paper-u, zaključio je predsednik Pregovaračke grupe za Poglavlje 24 iz MUP-a, Zoran Lazarov.

„Iako je učinjeno mnogo, Pregovaračka grupa je veliki broj aktivnosti samoinicijativno ocenjivala slabije. Ovo se dešava kada su formalni uslovi ispunjeni, ali mi sami nismo zadovoljni postignutim rezultatima. Pitanje migracija i azila je Evropska komisija ocenila pozitivno, a pitanje ilegalnog prelaska granica i Šengena negativno“, navodi Lazarov.

Saradnja sa organizacijama civilnog društva će biti jedan od najvećih prioriteta procesa reformi u okviru Poglavlja 24, a Akcioni plan za borbu protiv terorizma, kojem je Evropska komisija konstatovala nedostatke, se može očekivati na jesen, dodao je Lazarov.

Na pitanje istraživačice BCBP-a, Sofije Mandić, da li postoji način da se na sastanku izneti komentari i preporuke organizacija civilnog društva nađu u završnoj verziji Izveštaja koja će biti poslata Evropskoj komisiji, Lazarov je odgovorio potvrdno, s tim što sam dokument mora proći još nekoliko revizija i skupštinsku proceduru.

U drugom delu sastanka, koji je bio zatvoren za javnost, predstavnici građanskog društva imali su priliku da iznesu zapažanja i postave pitanja predstavnicima vladine Pregovaračke grupe, koordinatorima za potpolitike u okviru Poglavlja 24 iz MUP-a, Ministarstva pravde, Ministarstva finansija, Republičkog javnog tužilastva i Bezbednosno-informativne agencije.

Ovaj segment bio je posvećen detaljnijim izveštajima o sprovođenju Akcionog plana u oblastima migracija, azila, kontrole spoljnih granica, Šengena, pravosudne, policijske i carinske saradnje, borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma, droga i falsifikovanja evra. Ovom prilikom je navedeno da je novi rok za donošenje Strategije za borbu protiv trgovine ljudima kraj 2017. godine, da je Nacionalna baza podataka za borbu protiv terorizma u izradi i da će Srbija doneti Strategiju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, iako to nije bilo predviđeno Akcionim planom.

Sastanku u Palati „Srbija“ su pored predstavnika državnih institucija i organizacija civilnog društva, prisustvovali i mediji, predstavnici međunarodnih organizacija i diplomatskih predstavništava, zainteresovani za proces pristupanja Srbije EU.

BCBP je koordinator Radne grupe za Poglavlje 24 u okviru NKEU – stalnog, institucionalizovanog tela u okviru koga se se vodi tematski strukturisana debata između predstavnika državne administracije, nevladinih organizacija, političara, stručnjaka, profesionalnih organizacija i šire javnosti o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. NKEU se sastoji od 21 radne grupe koje tematski pokrivaju svih 35 poglavlja pravne tekovine EU.

Izvor: http://www.bezbednost.org