Učešće obnovljivih izvora energije u Srbiji 21.8% umesto predviđenih 27%

17.maj 2018. godine“Energetska zajednica je svojevrstan most za Srbiju ka Evropskoj uniji a trenutno je prioritet Energetske zajednice energetska tranzicija”, rekao je Dirk Bušle na sednici Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije pod nazivom “Energetika i klimatske promene – usklađivanje politika”, na kojoj je učestvovala Radna grupa za Poglavlje 15 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, a koja je održana u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.Iako je Direktiva o obnovljivim izvorima energije iz 2012. godine obavezujući dokument za sve potpisnice, Srbija nije ostvarila zadate ciljeve iz direktive (ostvaruje 21.8% umesto predviđenih 27% energije iz obnovljivih izvora). Kao glavni ograničavajući faktori izdvojeni su troškovi kapitala energetske tranzicije i postojeći normativni okvir.“Sada je jasno da je enetgetska tranzicija dugoročan proces kroz koji je Nemačka prolazila 30 godina. Međutim, prednjačiti u tranziciji je uvek isplativo jer je u pitanju oblast koja obuhvata nekoliko sektora“, rekla je Aleksandra Tomić.Aleksandar Macura objasnio je da biomasa čini 12-14% ukupne potrošnje energenata u Srbiji. Najveći udeo predstavlja biomasa za grejanje domaćinstava, koja se koristi neefikasno, zagađuje okolinu, ugrožava zdravlje korisnika, ostvaruje pritisak na drvo kao energent i doprinosi održavanju energetskog siromaštva.Neophodno je stvoriti veći prostor za teme energetske tranzicije u javnom prostoru, medijima, ali i u obrazovanju.Parlamentarni forum za energetsku politiku Srbije organizovao je ovu sednicu u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost, RES fondacijom i Fondacijom Hajnrih Bel, sa osnovnim ciljem razmene informacija i iskustava o međusobnim uticajima energetske politike i politike klimatskih promena. Sednica je održana u okviru projekta „Javni dijalog o održivoj upotrebi energije u Jugoistočnoj Evropi” uz podršku GIZ ORF EE.Mala sala Doma NSRS okupila je oko 60 učesnika: narodnih poslanika iz Srbije ali i Crne gore, zatim predstavnike stručne i zainteresovane javnosti – univerziteta, profesionalnih udruženja i privatnog sektora, među kojom su značajnu ulogu u raspravi imali predstavnici RG za poglavlje 15 NKEU. Skupu su prisustvovali i predstavnici međunarodnih i nevladinih organizacija.