Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije i poljoprivredna politika Republike Srbije

prof. dr Dejan Krnjaić, Evropski pokret u Srbiji
Dragan Roganović, Mreža za ruralni razvoj Srbije

 

Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) je jedna od najstarijih politika Evropske unije nastala 1962. godine zbog potrebe da se obezbedi dovoljne hrane za stanovništvo. Ovom politikom se upravlja sa nivoa EU i finansira iz zajedničkog budžeta EU. Prethodnih decenija najveći deo ukupnog budžeta EU je bio namenjen sprovođenju ZPP-a. Najveći procenat namenjenog ZPP-a je bio 1984. godine i iznosio je 75%, a nakon toga se postepeno smanjivao do 2017. godine kada je iznosio 37% ukupnog budžeta EU.

Zajednička poljoprivredna politika je usmerena na proizvodnju hrane, očuvanje životne sredine i razvoj ruralnih područja i predstavlja partnerstvo između poljoprivrede i društva kojim se osigurava stabilna snabdevenost hranom po pristupačnim cenama, poljoprivrednicima osigurava adekvatan prihod i održava dinamičnost ruralnih područja. ZPP ima za cilj i povećanje produktivnosti promovisanjem tehnološkog napretka i optimizacijom proizvodnje.

Od početnog osnovnog cilja obezbeđivanja prehrambene sigurnosti EU, ciljevi ZPP-a su prošireni i usmereni ka proizvodnji visokokvalitetne bezbedne hrane, uz poštovanje ekoloških standarda. Pored toga, ZPP je ključna politika rešavanja problema depopulacije ruralnih sredina, klimatskih promena, održivog upravljanja prirodnim resursima, kao i socijalne zaštite poljoprivrednika.

Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije je bazirana na dva stuba, odnosno tri grupe mera. Prvi stub čine dve mere direktnih plaćanja i zajedničke organizacije tržišta, dok se drugi stub odnosi na mere ruralnog razvoja. Direktna plaćanja i mere zajedničke organizacije tržišta finansiraju se iz Evropskog poljoprivredno garantnog fonda (European Agricultural Guarantee Fund), a mere ruralnog razvoja iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development).

Direktna plaćanja

Direktna plaćanja omogućuju da poljoprivrednici primaju podsticaje bez obzira kojom se vrstom proizvodnje bave, ali uz poštovanje određenih principa višestruke usklađenosti, kao što su očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja ili održavanje zemljišta u dobrom stanju. Uspostavljeni podsticaji imaju za cilj da obezbede stabilan prihod poljoprivrednicima.

Direktna plaćanja predstavljaju, kako u pogledu finansijskog iznosa tako i po broju poljoprivrednih gazdinstava koji ih koristi, najvažniji vid podrške ZPP-a u državama članicama EU. U periodu od 2014. do 2020. godine, za direktna plaćanja je izdvojeno oko 293 milijarde evra ili 72% ukupnog budžeta namenjenog za ZPP.

U periodu od 2014. do 2020. godine, ZPP je kod direktnih plaćanja uslovila obavezu ispunjavanja uslova vezanih za životnu sredinu i klimu. Pored toga, u navedenom periodu poseban akcenat je stavljen na podršku malim i mladim poljoprivrednicima, odnosno na bolju i pravedniju raspodelu sredstava koju bi dobijali aktivni poljoprivrednici.

Osnovna karakteristika direktnih plaćanja je njihovo odvajanje od proizvodnje i usmerenost na poljoprivredno gazdinstvo. Deo budžeta namenjenog za direktna plaćanja od 15% može biti usmeren na plaćanja za specifične, osetljive sektore, što predstavlja, takozvano, proizvodno vezano plaćanje.

Direktna plaćanja se mogu podeliti na obavezne šeme i dobrovoljne šeme direktnih plaćanja.

Obavezne šeme direktnih plaćanja obuhvataju osnovna plaćanja, koja se odobravaju prema površini poljoprivrednog gazdinstva, odnosno svaki aktivni poljoprivrednik ostvaruje pravo prema broju prihvatljivih hektara.

Zelena plaćanja predstavljaju dodatna plaćanja koji ostvaruju poljoprivrednici primenom poljoprivredne prakse koja ima pozitivan uticaj na klimu i životnu sredinu. Uslov za ostvarivanje prava na zeleno plaćanje je primena diverzifikacije useva, održavanje trajnih travnjaka i namena najmanje 5% površine obradivog zemljišta za ekološki značajna područja.

Šema za mlade poljoprivrednike podržava mlade poljoprivrednike koji prvi put pokreću poljoprivrednu delatnost, a mlađi su od 40 godina i ostvaruju pravo na dodatna plaćanja.

Dobrovoljne šeme direktnih plaćanja predstavljaju proizvodno vezana plaćanja uslovljena određenom vrstom proizvodnje (plaćanje po hektaru ili grlu stoke), sa ciljem da se pomogne sektorima koji su suočeni sa ozbiljnim poteškoćama. Države članice same određuju koji su to sektori kojima je potrebna data podrška. U prethodnom periodu za ovu vrste dobrovoljne šeme direktnih plaćanja u EU se najviše izdvajalo za stočarstvo i proizvodnju mleka.

Redistributivno plaćanje predstavlja preraspodelu direktnih plaćanja na godišnjem nivou po prihvatljivom hektaru poljoprivrednicima od većih ka manjim poljoprivrednim gazdinstvima. Zemlje članice mogu nameniti i do 30% budžeta za direktna plaćanja za redistributivno plaćanje, a svi poljoprivrednici dobijaju isti iznos po hektaru.

Plaćanje za oblasti sa prirodnim ograničenjima spada u proizvodno nevezano plaćanje kao dodatno plaćanje za poljoprivredna gazdinstva, a koja se mogu isplaćivati kroz direktna plaćanja ili preko mera ruralnog razvoja. Iznos za ovu meru ne sme biti veći od 5% ukupnog budžeta ZPP-a.

Šema za male poljoprivrednike predstavlja pojednostavljen program podrške koji zamenjuje sve ostale oblike podrške i čiji iznos nije veći od 1.250 evra, a poljoprivrednici koji se odluče za ovu šemu plaćanja nisu u obavezi da poštuju pravila višestruke usklađenosti.

Mere zajedničke organizacije tržišta

Mere zajedničke organizacije tržišta (ZOT) se primenjuju radi odgovora na različite izazove i poremećaje na tržištu EU, a čije se finansiranje obezbeđuje kao i za direktna plaćanja iz Evropskog poljoprivrednog garantnog fonda.

Javne intervencije se zasnivaju na otkupljivanju i skladištenja od strane tela država članica određenih proizvoda uključujući govedinu, teletinu, obrano mleko u prahu i maslac.

Privatno skladištenje se primenjuje radi ublažavanja ili izbegavanja poremećaja na tržištu poljoprivrednih proizvoda, sufinansiranjem troškova skladištenja određenih proizvoda, poput maslinovog ulja, šećera, goveđeg ili svinjskog mesa.

Vanredne mere se mogu primenjivati u slučaju krize ili moguće krize kada je neophodno sprečiti nagli pad cena i/ili ublažiti posledice pada cena.

Mera podrška osnivanju proizvođačkih organizacija predstavlja veoma važnu meru zajedničke organizacije tržišta.

Posebni programi podrške za određene sektore mogu se primeniti za rešavanje specifičnih problema i povećanje tržišne konkurentnosti. Ovim programima se mogu obezbediti i  posebne mere podrške za proizvođačke organizacije, pre svega u sektoru voća i povrća.

Školska šema se može primeniti radi obezbeđenja zdravih obroka deci i smanjenje unosa hrane koja sadrži visok nivo soli, masti i složenih ugljenih hidrata, a kojom su obuhvaćeni voće, povrće i mleko.

Programi informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda su, kako u državama članicama EU tako i u trećim zemljama, usmereni na potrošače i vrše promociju šema kvaliteta, poput označavanja geografskog porekla i organske proizvodnje.

Ruralni razvoj

Ruralni razvoj obuhvata mere koje doprinose razvoju aktivnosti u ruralnim oblastima, a koje dovode do jačanja konkurentnosti poljoprivrede, kao i poboljšanja kvaliteta života u ruralnim područjima.

Ruralni razvoj obuhvata podršku koja se odnosi na jačanje socijalne i ekonomske održivosti ruralnih područja, kao i održivosti životne sredine.

Ruralni razvoj se ostvaruje preko podrške:

• • • konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva;
    • održivom upravljanju prirodnim resursima, poboljšanju biodiverziteta i borbi protiv klimatskih promena;
    • ravnomernom uravnoteženom teritorijalnom razvoju, unapređenju kvaliteta života, podsticanju diverzifikacije ruralne ekonomije, uključujući otvaranje novih i zadržavanje postojećih radnih mesta.

Podrška ruralnom razvoju finansira se iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj i sufinansira iz nacionalnih budžeta kroz programe ruralnog razvoja koje donosi svaka država članica za period od sedam godina. Svaka država određuje mere podrške na osnovu nacionalnih prioriteta usklađenih sa prioritetima koje propisuje Evropska komisija.

Prema ZPP-u za period od 2014. do 2020. godine, najmanje 30% budžeta za ruralni razvoj je moralo biti usmereno na podršku očuvanju životne sredine i sprečavaju klimatskih promena, a najmanje 5% budžeta za sprovođenje lokalnih razvojnih strategija – LEADER pristup.

Zajednička poljoprivredna politika EU za programski period od 2023. do 2027. godine

Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) za period od 2014. do 2020. godine je bila zasnovana na fundamentalnim principima:

• reformi direktnih plaćanja za podršku poljoprivrednicima i budžetu za ruralni razvoj i očuvanje prirode;
• prestanku kvota i drugih oblika podrške tržišta;
• favorizovanju mera zaštite životne sredine i dodeljivanja podsticaja poljoprivrednicima koji diversifikuju svoju proizvodnju, primenjuju plodored ili održavaju stalne pašnjake.

Zajednička poljoprivredna politika EU za programski period od 2023. do 2027. godine je usvojena 2. decembra 2021. godine. Zasnovana je na novom strateškom pristupu EU koji je definisan kroz Evropski zeleni dogovor, Strategiju od njive do trpeze, Strategiju biološke raznovrsnosti, Zakon o klimi i Akcioni plan za organsku poljoprivredu.

Nova Zajednička poljoprivredna politika EU, koja se primenjuje od 1. januara 2023. godine, otvara put pravednijoj i zelenijoj ekološki prihvatljivoj poljoprivrednoj politici. U periodu 2023-2027. godine za ZPP je namenjeno 336 milijardi evra, što predstavlja blizu 40% ukupnog budžeta EU.

Važno je istaći da je ZPP u potpunosti usklađena sa Evropskom zelenom agendom (Zeleni plan) koja predstavlja strategiju iz 2019. godine i koja treba do 2050. godine da učini Evropu prvim „klimatski neutralnim“ kontinentom. Na smanjenje klimatskih promena biće usmereno 40% budžeta ZPP-a.

Zelena agenda naglašava značaj zaštite i obnove prirodnih ekosistema i održive upotrebe resursa. Pet prioritetnih oblasti Zelene agende u EU su blisko povezane sa ZPP-om:

• • • smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, posebno ugljen-dioksida (CO₂) i drugih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju i promeni klime (dekarbonizacija), energetska efikasnost i smanjenje industrijskih emisija;
    • razvoj cirkularne ekonomije za resursnu efikasnost i industrijsku simbiozu;
    • zaštita i investiranje u biodiverzitet i ekosisteme;
    • smanjenje zagađenja životne sredine;
    • održivi sistem proizvodnje hrane i ruralni razvoj.

Poljoprivreda i ruralna područja su centralni deo Evropske zelene agende, a nova ZPP je ključno oruđe u uspostavljanju integrisanog sistema proizvodnje hrane „od farme do trpeze“, kao i u očuvanju biodiverziteta.

Nova ZPP je zadržala strukturu dva stuba koja se finansiraju iz dva fonda (Evropski poljoprivredni garantni fond, Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj), a koji su ujedinjeni opštim ciljevima:

1. 1. 1. podsticanje pametnog, konkurentnog, otpornog, diverzifikovanog sektora poljoprivrede kojim se garantuje dugoročna sigurnost snabdevanja hranom;
      2. podsticanje očuvanja životne sredine, uključujući biološku raznolikost;
      3. poboljšanje života u ruralnim sredinama.

Devet specifičnih ciljeva nove ZPP u periodu od 2023. do 2027. godine su prikazani na sledećoj slici:

Ciljevi ZPP-a u periodu od 2023. do 2027. godine su usmereni na očuvanje životne sredine, povećanje dohotka poljoprivrednika, unapređenje kvaliteta hrane, očuvanje ruralnih područja uz modernizaciju i digitalizaciju poljoprivrede. Neophodno je podržati generacijsku obnovu, kao i primenu znanja i inovacija u poljoprivredi. Zadržavanje mladih na selu i njihovo uključivanje u poljoprivredu, kao i veća uključenost žena i njihov bolji položaj na selu, takođe su ostali ciljevi Zajedničke poljoprivredne politike EU. Takvom politikom se želi obezbediti održiva budućnost za evropske poljoprivrednike, pružiti još usredsređenija podrška manjim farmama i omogućiti državama članicama fleksibilniji izbor primene određenih mera ZPP-a u skladu sa nacionalnim specifičnostima poljoprivrede.

Finansijski okvir za realizaciju ZPP-a za period od 2023. do 2027. godine je planiran u ukupnom iznosu od 365 milijardi evra, od čega je 286 milijardi evra planirano za mere direktnih plaćanja i zajedničke organizacije tržišta, a 79 milijardi evra za mere ruralnog razvoja.

Nova ZPP za period od 2023. do 2027. godine je omogućila je veću fleksibilnost država članica kod ispunjenja ciljeva Zajedničke poljoprivredne politike. Države članice su bile u obavezi da pripreme strateške planove kojima će definisati na koje načine će ispuniti ciljeve ZPP-a obuhvatajući sve mere podrške: direktna plaćanja, većinu sektorskih intervencija i mere za ruralni razvoj.

Nakon odobravanja 28 nacionalnih strateških planova Zajedničke poljoprivredne politike država članica, u periodu od 2023. do 2027. godine za mere direktnih plaćanja i zajedničke organizacije tržišta ukupno će biti potrošeno 264 milijarde evra, kao i 43 milijarde evra za mere ruralnog razvoja, odnosno ukupno 307 milijardi evra.

Novim pristupom biće obezbeđena bolja i efikasnija koordinacija u sprovođenju ZPP-a. Sve šeme direktnih plaćanja, mere zajedničke organizacije tržišta, kao i mere ruralnog razvoja, biće koordinirane od strane jednog upravljačkog tela države članice.

U novoj ZPP za poljoprivrednike u EU neće biti velikih promena u odnosu na prethodni period i podrška dohotku poljoprivrednika predstavlja glavni deo politike. Države članice imaju fleksibilniji pristup u uspostavljanju datih mera u cilju ravnomernije i pravednije raspodele podrške. Preporuka je svim državama članicama da ograniče plaćanja velikim poljoprivrednim gazdinstvima, koja primaju preko 60.000 evra podsticaja, a da se podrška više usmeri na male i srednje poljoprivrednike.

Nova ZPP uvodi obaveznu, ali fleksibilnu definiciju aktivnog poljoprivrednika koja se određuje na osnovu nivoa minimalne poljoprivredne delatnosti, bez isključivanja poljoprivrednika koji se bave i drugim delatnostima ili rade sa skraćenim radnim vremenom. Uvodi se po prvi put socijalna dimenzija ZPP-a i poštovanje radno-pravnih propisa, a poljoprivrednici na gazdinstvima moraju imati, u pisanoj formi, uslove radnog odnosa kao što su radno vreme, slobodni dani ili uslovi otkaza.

Za podršku mladima sa gornjom starosnom granicom između 35 i 40 godina, države članice su u obavezi da namene 3% od ukupnog budžeta za direktna plaćanja.

Poljoprivrednici i dalje moraju da poštuju pravila vezana za zaštitu životne sredine i sprečavanje klimatskih promena, uključujući rotaciju useva, održavanje travnjaka, zaštitu zemljišta i očuvanje biološke raznovrsnosti. U odnosu na prethodni period, zahtevi za zaštitu životne sredine su pooštreni. Uspostavljen je novi sistem pod nazivom uslovljenost koji zamenjuje ranija pravila u okviru sistema višestruke usklađenosti i zelenog plaćanja.

Uveden je i novi sistem podrške organskoj proizvodnji, primene agroekoloških mera, poboljšanja dobrobiti životinja, agrošumarstvo i slično. Države članice moraju opredeliti za „eko šeme“ najmanje 25% ukupnog budžeta za direktna plaćanja. I u drugim merama podsticaja obaveza je usmeravanje dela budžeta na zaštitu životne sredine i sprečavanje klimatskih promena – na primer, kod mera intervencija u sektoru voća i povrća, kao i kod  podrške za sektor vina.

U novoj ZPP, zajednička organizacija tržišta je omogućena za sve sektore poljoprivredne proizvodnje, a u slučaju pojave kriza na tržištu postoji finansijska rezerva od najmanje 450 miliona evra, koja može da se koristiti za hitne intervencije poput hitne kupovine ili pomoći privatnog skladištenja.

Politika ruralnog razvoja ima istu oblast delovanja, ali više je usmerena na finansiranje inovacija i znanja, kao i na projekte koji imaju značajniji doprinos unapređenju razvoja ruralne zajednice i unapređenju ekonomije. Mere ruralnog razvoja u novoj ZPP za period od 2023. do 2027. godine su usmerene na klimu i životnu sredinu, područja sa prirodnim ili drugim ograničenjima, specifična područja sa određenim nedostacima, investicije, upravljanje rizikom, saradnju, kao i na razmenu znanja i informacija.

Poljoprivredna politika Republike Srbije i Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije

Republika Srbija, kao zemlja kandidat od 1. marta 2012. godine, započela je pregovore o pristupanju EU i prilagođavanju političkog i zakonodavnog okvira politikama i pravnim tekovinama EU.

Poglavlje 11, koje se odnosi na poljoprivredu i ruralni razvoj, još uvek nije otvoreno za pregovore, a u toku je priprema Pregovaračke pozicije Republike Srbije. Na bazi održanih eksplanatornih i bilateralnih skrininga, pripremljen je i dostavljen 24. februara 2015. godine Republici Srbiji od strane Evropske komisije Izveštaj o analitičkom pregledu usklađenosti zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU u pomenutoj oblasti (Izveštaj o skriningu).

U Izveštaju o skriningu je zaključeno da Srbija nije dovoljno spremna za pregovore i da će pregovori za Poglavlje 11 biti otvoreni po ispunjenju dva merila:

• • • Srbija treba da predstavi Komisiji akcioni plan, koji će biti osnov za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Akcioni plan će obuhvatiti i razvoj administrativnih kapaciteta, procenu zahtevanih resursa, kao i razvoj integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema radi pripreme za upravljanje i kontrolu plaćanja;
    • Srbija treba da dostavi Komisiji zahtev za poveravanje poslova u vezi sa sprovođenjem budžeta za IPARD II, u skladu sa odredbama Sprovedene uredbe Komisije 447/2014.

Akcioni plan za Poglavlje 11, kao jedno od dva merila, usvojen je 18. oktobra 2018. godine od strane Vlade Republike Srbije i poslat je 1. novembra iste godine Evropskoj komisiji na odobrenje. U toku je ažuriranje Akcionog plana u pogledu roka i realizovanih aktivnosti.

Drugo merilo o poveravanju poslova u vezi sa sprovođenjem budžeta za IPARD II, a u skladu sa odredbama Uredbe Komisije za sprovođenje 447/2014, Republika Srbija je ispunila 14. decembra 2015. godine.

Republika Srbija trenutno čeka usvajanje Izveštaja o ispunjenosti merila (Opening Benchmark Assesment Report – OBAR) od strane Saveta EU za Poglavlje 11, nakon čega će biti pozvana da dostavi Pregovaračku poziciju za dato poglavlje. Prema informaciji Misije Republike Srbije pri EU, do sada su 22 države članice dale saglasnost na Izveštaj o ispunjenosti merila.

Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja u Srbiji se još uvek značajno razlikuju od Zajedničke poljoprivredne politike u EU. Republika Srbija je suočena sa neophodnošću sprovođenja drastičnih promena radi postizanja usklađenost sa pravnim tekovinama EU, kao i izgradnje kapaciteta državnih institucija i nezavisnih tela koja će obavljati složene poslove planiranja, realizacije i kontrole čitavog seta aktivnosti i finansijske podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju na efikasan način.

Reforma i modernizacija poljoprivrede i ruralnog razvoja je kompleksan proces koji zahteva pravno usklađivanje sa propisima ZPP-a, podizanju kapaciteta za implementaciju, kao i reformi politike i ekonomskom prilagođavanju poljoprivrede koja bi što lakše bila integrisana u ekonomski prostor Evropske unije. Tokom pregovora o pristupanju Republika Srbija će pregovarati o prelaznim periodima ili, čak, u pojedinim slučajevima, o stalnom odstupanju od pravnog okvira EU.

U Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2014. do 2024. godine postavljen je pravac razvoja i ciljevi poljoprivredne politike koji su u skladu sa ciljevima Zajedničke poljoprivredne politike EU:

• • • rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača,
    • rast konkurentnosti,
    • održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine,
    • unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva,
    • efikasno upravljanje javnim politikama,
    • unapređenje institucionalnog okvira.

Poljoprivredna politika Republike Srbije se postepeno prilagođava Zajedničkoj poljoprivrednoj politici. Sistem podrške se sprovodi u Republici Srbiji, kao u zemljama EU, kroz dva stuba:

1. 1. 1. direktna plaćanja i mere tržišno cenovne politike,
      2. mere ruralnog razvoja.

Međutim, mere u Srbiji se ne sprovode na isti način kao u EU – direktna plaćanja su i dalje vezana za vrstu proizvodnje i podržavaju se neki sektori koji u EU nisu prihvatljivi za podršku, kao što je sektor živine, svinjarstva, dok je politika ruralnog razvoja u većoj meri usaglašena s principima evropske politike. U nacrtu Nacionalnog programa za poljoprivredu za period od 2022. do 2024. godine pobrojane su  mere za ostvarivanje ciljeva programa:

Cilj 1: Rast proizvodnje kroz direktnu podršku proizvodnji:

1.1.      Unapređenje kvaliteta sirovog mleka;

1.2.      Unapređenje prinosa i kvaliteta proizvoda u biljnoj proizvodnji;

1.3.      Unapređenje rasnog sastava priplodnih grla;

1.4.      Unapređenje proizvodnje mesa;

1.5.      Stabilizacija dohotka proizvođača u ekstenzivnom stočarstvu;

1.6.      Unapređenje proizvodnje meda;

1.7.      Unapređenje proizvodnje u akvakulturi.

Cilj 2: Uspostavljanje jedinstvene organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda:

2.1. Uspostavljanje tržišnih standarda za voće, povrće, živinsko meso i jaja;

2.2. Uspostavljanje sistema klasiranja goveđih i svinjskih trupova;

2.3. Uspostavljanje mehanizma za prikupljanje podataka u sektoru šećera;

2.4. Uspostavljanje mehanizma za prikupljanje podataka u sektoru mleka i mlečnih proizvoda;

2.5. Uspostavljanje mehanizma za prikupljanje podataka u sektoru duvana;

2.6. Uvođenje mehanizma ugovaranja proizvodnje u pojedinim sektorima;

2.7. Jačanje organizovanja poljoprivrednih proizvođača kroz proizvođačke organizacije;

2.8. Uspostavljanje sistema intervencija na tržištu kroz javne intervencije;

2.9. Uspostavljanje sistema intervencija na tržištu kroz podršku privatnom skladištenju;

2.10. Uspostavljanje sistema intervencija na tržištu kroz posebne i vanredne interventne mere;

2.11. Podrška poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine;

2.12. Unapređenje razvoja proizvođačkih organizacija u sektoru voća i povrća kroz operativne programe.

Cilj 3: Jačanje institucionalne i sistemske podrške u sektoru poljoprivrede:

3.1. Sprovođenje odgajivačkih programa radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu;

3.2. Sprovođenje promotivnih aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju;

3.3. Unapređenje proizvodnje sadnog materijala, sertifikacije i klonske selekcije;

3.4. Implementacija kreditne podrške za poljoprivrednu proizvodnju;

3.5. Unapređenje Sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima (FADN) u Republici Srbiji;

3.6. Unapređenje Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS);

3.7. Unapređenje funkcionisanja Vinogradarskog i Vinarskog registra;

3.8. Uspostavljanje Registra trgovaca voćem i povrćem.

Cilj 4: Unapređenje organske proizvodnje:

4.1. Unapređenje organske biljne proizvodnje;

4.2. Unapređenje organske stočarske proizvodnje.

Imajući u vidu predloge mera u nacrtu Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2022-2024. godine za očekivanje su izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i usklađivanje poljoprivredne politike Republike Srbije sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU. Na primer, prestanak davanja premija za mleko i davanja podsticaja – premija na osnovu kvaliteta mleka.

Republika Srbija se trenutno ne nalazi u zavidnoj situaciji jer je izuzetno niska konkurentnost poljoprivrede u poređenju sa visoko razvijenom proizvodnjom u državama članicama EU koje su duži niz decenija primale velike podsticaje. Pored pretpristupne finansijske pomoći EU (IPA) državama potencijalnim kandidatima za članstvo i državama u statusu kandidata, neophodno je da iz nacionalnog budžeta obezbede značajna finansijska sredstva poljoprivrednicima u ovom veoma zahtevnom procesu pridruživanja i integracije na tržište EU. Pre svega, potrebno je usmeriti mere nacionalne politike na povećanje konkurentnosti poljoprivrede Republike Srbije koja je značajno niža od proseka EU. Potrebno je davati veći značaj finalizaciji poljoprivredne proizvodnje i ostvarivanju veće dodatne vrednosti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Poljoprivreda Republike Srbije je suočena sa rigoroznim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane duž celog integrisanog lanca „od njive od trpeze“, kao i novim zahtevima Zelene agende i očuvanja prirode i sprečavanja klimatskih promena. Kako je većina poljoprivrednika bez adekvatnog formalnog obrazovanja, potrebno je podržati sticanje njihove odgovarajuće kompetencije, kao i primenu novih tehnologija, inovacija i nauke u poljoprivredi.

Pri kreiranju pametne sveobuhvatne pravične poljoprivredne politike Republike Srbije, koja će obezbediti konkurentniju poljoprivredu, razvoj ruralnih sredina, kao i prehrambenu sigurnost i samodovoljnost proizvodnje svih namirnica, uključujući i mleko i meso, treba izvršiti detaljnu analizu mera Zajedničke poljoprivredne politike EU i postojeće IPARD podrške. Po modelu EU treba unaprediti nacionalne mere poljoprivredne politike koje nisu do sada doprinele zadovoljavajućoj produktivnosti i konkurentnost poljoprivredne proizvodnje niti doprinele razvoju ruralnih područja Republike Srbije. Svakako, uz adekvatne mere ide i odgovarajući budžet za poljoprivredu koji može da doprinese oporavku poljoprivrede i ruralnom razvoju naše zemlje.

IPARD III podrška ruralnom razvoju

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) predstavlja pomoć državama potencijalnim kandidatima za članstvo i državama u statusu kandidata da proces stabilizacije i pridruživanja sprovedu u skladu sa njihovim specifičnostima. Prioritetna oblast IPA pomoći je poljoprivreda sa ruralnim razvojem, a dati instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja (IPARD) namenjen je zemljama kandidatima sa ciljem pripreme za implementaciju i upravljanje Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

U Republici Srbiji IPARD II program za period od 2014. do 2020. godine je pružio investicionu podršku od 175 miliona evra, namenjenu jačanju konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane, koja pomaže postepenom prilagođavanju standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i diversifikacije ruralne ekonomije.

Kroz IPARD program, između ostalog, mogu se podržati osnivanje proizvođačkih grupa, unapređenje ruralne infrastrukture, sprovođenje lokalnih inicijativa, kreiranje agro-ekološke šeme, a kroz ovaj program Republika Srbija se priprema da jednog dana, kada postane država članica, uspešno koristi sredstava iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj.

Odlukom Evropske komisije od 9. marta 2022. godine, usvojen je IPARD III program Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine. Finansijski doprinos EU za IPARD III program je povećan u odnosu na prethodni programski period i iznosi 288 miliona evra. Očekuje se da će ova podrška EU, zajedno sa nacionalnim i privatnim doprinosom korisnika, rezultirati investicijama u poljoprivredu Republike Srbije od preko 580 miliona evra.

IPARD III program će doprineti i dostizanju sledećih ciljeva:

1. povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, poboljšanje efikasnosti i održivosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima, što će omogućiti bolji odgovor na zahteve društva za bezbednom, održivom i hranom visoke nutritivne vrednosti;
2. stimulisanje razvoja poslovanja, rasta i zapošljavanja u ruralnim područjima, poboljšanje položaja poljoprivrednih proizvođača u lancu vrednosti i privlačenje mladih u poljoprivredu;
3. doprinos ublažavanju klimatskih promena i podsticanje održivog upravljanja prirodnim resursima;
4. unapređenje razvoja zajednice i kapitala u ruralnim područjima;
5. izgradnja moderne, efikasne i transparentne javne uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Od ponuđenih 13 mera koje je Evropska komisija stavila na raspolaganje zemljama kandidatima za članstvo u EU, u okviru IPARD III programa Republika Srbija je izabrala sedam mera. IPARD II program je obuhvatio četiri mere koje su uvršćene i u IPARD III:

• • • Mera 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava koje predstavljaju značajnu podršku investicijama u materijalna sredstva i tehnička poboljšanja (izgradnja objekata i nabavka poljoprivredne mehanizacije). Date investicije doprinose jačanju položaja poljoprivrednika u prehrambenom lancu i pružanjem podrške mladim poljoprivrednicima povećava se efikasnost, konkurentnost i održivost poljoprivredne proizvodnje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru.
    • Mera 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se odnose na preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva. Kroz podršku investicijama u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta u skladu sa relevantnim standardima EU, povećava se konkurentnost, efikasnost i održivost prehrambene industrije, pružajući bolji odgovor prehrambenog sektora na društvene zahteve za zdravom hranom, uključujući hranu koja je bezbedna, visoke nutritivne vrednosti i održiva.
    • Mera 7 – Diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja ima za cilj povećanje stepena razvoja ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, kroz diversifikaciju poljoprivrednih aktivnosti, osnivanje malih preduzeća i otvaranje radnih mesta u ruralnim područjima.
    • Mera 9 – Tehnička pomoć predstavlja meru koja podržava tehničku pomoć i troškove u vezi sa sprovođenjem IPARD programa. Cilj ove mere jeste da pomogne u sprovođenju i nadzoru programa, kao i njegovoj eventualnoj izmeni.

U IPARD III navedene mere su proširene na nove sektore, kao što su sektor ribarstva, sektor za preradu žitarica i industrijskog bilja, a uz podršku ruralnom turizmu uvedeni su i sektori direktne prodaje poljoprivrednih i lokalnih proizvoda i sektor usluga u ruralnim područjima.

U pripremi su i tri nove mere koje će biti uključene u IPARD III:

• • • Mera 4 – Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja koja je usmerena na održivo upravljanje prirodnim resursima i prilagođavanje klimatskim promenama i njihovom ublažavanju primenom metoda poljoprivredne proizvodnje koje su u skladu sa zaštitom i poboljšanjem životne sredine, prirodnih resursa, uključujući vodu, vazduh, zemljište, biodiverzitet, pejzaž i njegove karakteristike, koje prevazilaze relevantne obavezne standarde.
    • Mera 5 – Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup kroz angažovanje većeg broja privatnih i javnih partnera iz različitih sektora na lokalnom nivou. LIDER mera je, pre svega, usmerena na pojedinačne projekte koji se pripremaju i sprovode na nivou lokalnih zajednica. U okviru ovog pristupa, lokalne zajednice imaju priliku da reše specifične probleme na svojoj teritoriji, imajući u vidu prirodne, ekonomske ili druge specifičnosti. Na taj način se lokalne zajednice uključuju kako u sprovođenje mera Zajedničke poljoprivredne politike, tako i mera koje se odnose na unapređenje zapošljavanja i smanjivanje siromaštva u ruralnim sredinama.
    • Mera 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu se realizuje kroz razvoj fizičke infrastrukture u Republici Srbiji i olakšavanje razvoja, rasta i zapošljavanja u zajednici u ruralnim područjima. Mera 6 pruža podršku ekonomskom, socijalnom i teritorijalnom razvoju koji vodi pametnom, održivom i inkluzivnom rastu.

Umesto zaključka – poljoprivreda Republike Srbije sada i nakon pristupanja u Evropsku uniju

Pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji doneće mnogostruke koristi u sektoru poljoprivrede. Pre svega, poljoprivrednicima će biti na raspolaganju fondovi za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji su značajno veći od iznosa koji su trenutno dostupni kroz IPARD i nacionalni agrarni budžet.

Ulaskom Republike Srbije u EU, pravo na direktnu pomoć imaće svi registrovani poljoprivredni proizvođači koji poštuju pravila proizvodnje u vezi sa zdravljem ljudi, životinja i biljaka, koji štite životnu sredinu i vode računa o dobrobiti životinja i oni koji zemljište održavaju u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom. U trenutku punopravnog članstva poljoprivredni proizvođači iz Republike Srbije neće ostvarivati istu visinu podsticaja kao poljoprivrednici iz starih država članica EU. Države koje su postale članice EU 2004. godine su se nakon 10 godina izjednačile sa starim državama članicama po pravima na visinu podsticaja iz poljoprivrednog budžeta EU.

Podsticaji će biti utvrđeni na sedmogodišnjem nivou, što će doprineti stabilnosti tržišta i poljoprivrednicima omogućiti bolje planiranje proizvodnje. Podsticaji će biti opredeljeni po površini gazdinstva bez obzira na proizvodnju i biće značajno veći nego što se trenutno opredeljuje kroz nacionalni budžet.

Osim podsticaja, značajno veća podrška biće opredeljena za mere ruralnog razvoja, ruralnu infrastrukturu, projekte koji će omogućiti razvoj sela i podstaći diversifikaciju ekonomskih aktivnosti, a kako ponavljaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, bez obnove sela Republika Srbija nema budućnost.

U narednom periodu pred Republikom Srbijom i njenim poljoprivrednim proizvođačima su veliki izazovi. Poljoprivrednu politiku je potrebno postepeno usaglašavati sa evropskim zakonodavstvom, kako bi se poljoprivrednici na vreme pripremili na nove zahteve i procedure koji su propisani u EU, kao i za pristupanje jedinstvenom tržištu EU sa blizu 500 miliona potrošača.

Ugledanje na Zajedničku poljoprivrednu politiku EU i donošenje poljoprivredne politike Republike Srbije po datom modelu predstavlja siguran put uspeha poljoprivrede kroz povećanje konkurentnosti i produktivnosti proizvodnje. Ruralnim razvojem se može sprečiti migracija u gradove i postojanje područja bez ili sa malim brojem stanovništva. Tehnološki razvoj, primena nauke i inovacija, pomoć mladim poljoprivrednicima i udruženjima proizvođača moraju da budu značajno unapređeni u poljoprivredi.

Posebno treba istaći neophodnost borbe protiv narušavanja životne sredine i sprečavanja klimatskih promena i globalnu potrebu uspostavljanja održive proizvodnje. Postavlja se pitanje u kojoj meri treba da se jednoobrazno primenjuju ekološki zahtevi u državama sa nerazvijenom i državama sa visko razvijenom poljoprivredom. Treba napraviti detaljnu analizu i fazno podizati standarde u poljoprivredi vezane za ekologiju.

U Evropskoj uniji je uspostavljen integrisani sistem kontrole bezbednosti hrane „od njive do trpeze“ koji obuhvata odgovornost proizvođača i subjekata u poslovanju hranom, praćenje kroz sve faze proizvodnje, primenu sistema analize rizika, kao i poštovanje načela predostrožnosti. Radi unapređenja bezbednosti potrošača u Republici Srbiji, kao i ispunjenja zahteva za plasman hrane na jedinstveno tržište Evropske unije, neophodno je što pre harmonizovati nacionalne propise sa relevantnom legislativom EU i sprovesti implementaciju novih propisa. Poljoprivreda u Republici Srbiji ima značajne resurse i tradiciju i sa primenom novih mera, koje su preuzete iz Zajedničke poljoprivredne politike EU, može doći do povećanje obima proizvodnje hrane, uključujući hranu sa većim stepenom prerade, tradicionalne proizvode, organsku hranu i proizvode sa oznakama geografskog porekla.

Imajući u vidu da globalne krize, kao što su pandemija COVID-19, pojava afričke kuge svinja praćena uništenjem jedne trećine svetske populacije svinja ili rat u Ukrajini, imaju ogroman uticaj na snabdevenost tržišta hranom. Zbog toga imperativ poljoprivrede u Republici Srbije treba da bude kao i EU – postizanje prehrambene sigurnosti i samodovoljnosti u proizvodnji hrane. Imajući u vidu spoljnotrgovinske bilanse poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, treba izvršiti analizu najkritičnijih sektora i primeniti odgovarajuće mere podrške najugroženijoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Kako aktuelna Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije ističe 2024. godine, nameće se potreba izrade novog krovnog dokumenta razvoja srpske poljoprivrede koji treba da definiše okvire političkih i institucionalnih reformi, kao i osnovne smernice budžetskih podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Usvojena strategija 2014. godine je prvenstveno zasnovana na konceptu održivog razvoja, s ciljem obezbeđenja dugoročnih i stabilnih prihoda i izvora finansiranja za poljoprivrednike. To je podrazumevalo postepeno preuzimanje rešenja iz Zajedničke poljoprivredne politike EU uz istovremeno puno uvažavanje nacionalnih prilika i prioriteta u agraru.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije u EU, potpisan 29. aprila 2008. godine između Republike Srbije i Evropske unije, nakon smanjenja ili ukidanja carinske zaštite, izložio je poljoprivredu značajno konkurentnijoj i razvijenijoj proizvodnji država članica EU. To je dovelo do opadanja stočnog fonda Republike Srbije. Po Popisu poljoprivrede iz 2023. godine, na teritoriji naše države ima 725 hiljada goveda i 2,26 miliona svinja što, u odnosu na rezultate Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. godine, predstavlja pad od 17,7%, odnosno 30,7%. I drugi rezultati Popisa poljoprivrede iz 2023. godine su alarmantni: 69,23% nosilaca poljoprivrednih gazdinstava je starije od 56 godina, prosečna površina raspoloživog zemljišta poljoprivrednog gazdinstva iznosi 6,4 ha, a samo 8,3% raspoloživog poljoprivrednog zemljišta se navodnjava. U odnosu na prethodno navedenu Anketu iz 2018. godine, Popisom poljoprivrede iz 2023. godine je ustanovljen pad broja poljoprivrednih gazdinstava za 10%, površine raspoloživog zemljišta za 23,8% i korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 6,8%. Starije od 20 godina je 73,8% traktora.

Budžet u EU namenjen sprovođenju ZPP-a predstavlja blizu 40% ukupnog budžeta EU, dok je u Republici Srbiji neznatno iznad 5%, a trebalo bi najmanje da bude deset procenata, jednako udelu koji poljoprivreda ima u bruto društvenom proizvodu.

Poljoprivreda i ruralni razvoj Republike Srbije se nalaze u veoma teškoj situaciji i zbog toga u izradi Strategije poljoprivrede za period od 2024. do 2034. godine, pored Vlade, treba da učestvuju poljoprivrednici i njihova udruženja, naučne i obrazovne institucije, Privredna komora Srbije, prehrambena industrija, izvoznici, udruženja potrošača, kao i predstavnici nevladinog sektora, radi pronalaženja najbolje mogućih rešenja za postojeće probleme u agraru.