Zaključci i preporuke sa četvrtog sastanka Radne grupe za poglavlje 22

22. januar 2016. godine

Radna grupa za poglavlje 22 održala je 22. januara 2016. godine sastanak posvećen pripremi Akcionog plana (AP). O procesu pripreme ovog dokumenta govorila je Ana Ilić predsednica Pregovaračke radne grupe za poglavlje 22.

Ilić je istakla kako je skrining izveštaj za ovo poglavlje još uvek u fazi nacrta i da nije zvanično prosleđen Kancelariji za evropske integracije (KEI). Ipak procenjuje se da ocena iz skrining izveštaja ukazati na to da nismo spremni odmah za otvaranje poglavlja već da ćemo morati da ispunimo jedno merilo za otvaranje pregovora. U pitanju je izrada i usvajanje Akcionog plana za poglavlje 22. Ilić je istakla kako je u planu da se prvi nacrt Akcionog plana pošalje Evropskoj komisiji u maju. Ova godina će biti ključna biti za pripreme i obuku angažovanih u formulisanju Akcionog plana, do je 2018. godina ključna za donošenje odluka za kohezionu politiku

KEI radi na prvoj verziji AP-a u kojoj je prepoznato 6 ključnih oblasti: pravni okvir, institucionalni i administrativni kapaciteti, monitoring i evaluacija, finansijsko upravljanje i programiranje. Ilić je naglasila da u trenutnoj fazi KEI ima podršku projekta koji sprovodi GIZ gde su obezbeđeni stručnjaci za sprovođenje određenih analiza i studija kao i sredstva za obuke i stručna usavršavanja.

Karakteristično za poglavlje 22 jeste da postoji horizontalna povezanost sa mnogim drugim oblastima i poglavljima što ga čini jednim od kompleksnih poglavlja. S druge strane, Ilić je naglasila da i zahtevi koji proizilaze iz sektorskih politika dodatno doprinose složenosti u vođenju pregovora za poglavlje 22. Ono što može biti svojevrsna prepreka je nedostatak objedinjene Strategije razvoja, i Strategije regionalnog razvoja (poslednja istekla 2012-2013) uprkos tome što postoje brojne usvojene sektorske strategije.

Naglašeno je da u ovom poglavlju nema jednostavnog prepisivanja EU zakonodavstva, već se Srbija mora prilagoditi već donesenim direktivama od strane EU. Na nama je da pronađemo način za ostvarivanje ciljeva određenih direktivama, koje će biti pravnoobavezujuće po stupanju u članstvo. Ilić je dala primer Hrvatske koja je donela novi Zakon o kohezionoj politici, gde su direktive EU prepisane, što nije bilo potrebno jer su direktive EU važeće i bez prenošenja u domaće zakonodavstvo

KEI planira kreiranje kataloga oblasti u kojima proces evropske integracije zahteva donošenje određenih zakonskih i podzakonskih akata a koje su od značaja/uticaja na poglavlje 22. Ilić je naglasila važnost da u procesu pripreme kataloga budu sprovođene konsultacije sa NKEU i sa lokalnim samoupravama kako bi se utvrdili kapaciteti i propusti na kojima da se radi.

Poglavlje 22 zavisi i od Poglavlja 32 (Finansijska kontrola), gde Ministarstvo finansija ima obavezu da uspostavi okvir za finansijsku kontrolu svih državnih fondova, što će direktno imati implikacije i na kohezione fondove, uključujući i privatno – javno partnerstvo ili saradnju sa civilnim društvom (u procesu delegiranja funkcija).

Primer dobre prakse je uspostavljanje instrumenta pod nazivom Integrated Territorial Investment – ITI. ITI omogućava finansijsku, teritorijalnu i vremensku usklađenost među strategijama koje važe na određenoj teritoriji i eliminiše negativne strane sektorskog pristupa. U Srbiji, slične nadležnosti ima RAS kao novoformirano telo ima zadatak da koordinira regionalnim razvojem.

U Akcionom planu neće konkretno biti navedena suma novca koja će biti potrebna, jer to nije zahtev EK, ali će i jako biti teško uraditi tu procenu (sa druge strane na nivou operativnog plana za sprovođenje će tačno postojati budžet po projektima i novcu koji će biti potreban za to i ko će finansirati)

U jednom delu Akcionog plana za poglavlje 22 prikazani su horizontalni propisi za državnu pomoć, javne nabavke kao i ceo set reformi državne uprave. U tom smislu važan je dokument koji mora da izradi Ministarstvo uprave i lokalne samouprave pod nazivom „Human Resource Policy Paper“. U tom dokumentu biće prikazane osnovne smernice za reformu državne uprave, što će direktno uticati i na regionalni razvoj naročito kroz politiku upravljanja i zadržavanja kadrova, ocenu učinka zaposlenih i sl. Takođe u planu je da se napravi integrisani plan za upravljanja svim fondovima

Članovi Radne grupe su se saglasili da je neophodno donošenje Strategije regionalnog razvoja. Iako donošenje Strategije nije zahtev EU, od izuzetnog značaja bi bilo da je imamo kako bismo pravilno usmeravali aktivnosti i sredstva u najboljem mogućem pravcu.

Takođe je rečeno kako je planirano da se uspostavi i pregled kako će pojedinačne strategije na nivou sektora (ne i među sektorima) moći da se razvijaju. Takođe je ukazano na nedostatak jasnog pozicioniranja regionalnog razvoja u Programu ekonomskih reformi za period 2016-2018.

Naglašeno je u diskusiji da Regionalne razvojne agencije nisu bile konsultovane u kreiranju liste projekata za Single Project Pipeline. Takođe je istaknuto i da projektni identifikacioni formulari (PIF) nemaju kriterijum regionalni projekat koji je važan kako bismo mogli da procenimo širi uticaj projekta na jedan ili više regiona tj. na samo sprovođenje regionalne politike. Pored toga same RRA nisu prepoznate kao predlagači PIF obrazaca.

Prisutni članovi Radne grupe aktivno su učestvovali u diskusiji svojim predlozima i komentarima uz pomoć čega su formulisane sledeće preporuke:

PREPORUKE:

– Neophodno je da se hitno definiše odgovarajuća politika nacionalnog razvoja u Republici Srbiji i utvrdi zakonodavni i strateški okvir regionalnog razvoja. U cilju adekvatnog definisanja zakonodavnog i strateškog okvira po pitanju politike regionalnog razvoja neophodno je otvoriti najširu moguću javnu raspravu o konceptima i pravcima nacionalnog i regionalnog razvoja u našoj zemlji;

– Potrebno je jasno pozicioniranje politike regionalnog razvoja u odnosu na druge dokumente od strateškog značaja poput Programa ekonomskih reformi u kome se ova politika ne pominje;

– Potrebno je da izmeniti PIF obrasce za infrastrukturne projekte kako bi sadržao i kriterijum „regionalni projekat“ što bi omogućilo RRA da kandiduju i ovu vrstu projekata

– Uključiti NKEU u pripremu kataloga oblasti u kojima je potrebno doneti određene zakonske i podzakonske akte od značaja za poglavlje 22;

– Nastaviti sa uključivanjem civilnog društva kroz NKEU u pripremu Akcionog plana za poglavlje 22 po definisanim oblastima koje pokriva navedeno poglavlje;

– Uključiti Regionalne razvojne agencije u izbor projekata koji su uključeni na listu projekata koji spadaju u Single Project Pipeline