Uncategorized    Zasedanje Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije i RG Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 15

Zasedanje Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije i RG Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 15

Treće zasedanje Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije na temu „Debata o predlogu Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine” održano je u sredu, 2. septembra 2015. godine u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u saradnji sa Radnom grupom Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 15 Energetika.

Otvarajući sednicu, prof. dr Aleksandra Tomić, predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije istakla je da Srbija obavlja važan i dobar posao u pogledu zakonodavne regulative u oblasti energetike. Na planu implementacije, sektor energetike u Srbiji je imao, kako je naglasila Tomićeva, velikodušnu pomoć od strane GIZ-a, KfW-a i drugih inostranih partnera, a posebno u projektima koji su vezani sa unapređenje energetske efikasnosti. Ona je ocenila finansijska sredstva koja Srbija koristi na osnovu IPA2 regulative 125 miliona evra kao značajna, ali ipak mala u poređenju sa 190 milijardi evra koliko EU planira da uloži u oblast energetike do 2030. godine. Gđa Tomić je podsetila da je na inicijativu Srbije prvi put organizovano zasedanje članova nacionalnih parlamenata u okviru Energetske zajednice.

Gđa Mirjana Filipović, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike je dodala da je politika Srbije u oblasti energetike u potpunosti usklađena sa njenim zakonskim i međunarodnim obavezama. Ocenila je da su sprovođenje i rezultati Strategije daleko važniji od njenog narativa.

G. Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice pohvalio je Srbiju kao prvu zemlju koja je u celosti prenela energetski paket u svoje nacionalno zakonodavstvo. On je dodao da energetska politika nije statična kategorija i da se menja u zavisnosti od geopolitičkih okolnosti, kriza i državnih intervencija.

G. Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu istakao je da Srbija dobija čak 70% svoje energije sagorevanjem lignita, te da joj u budućnosti predstoji proces dekarbonizacije koji uključuje i gašenje nekih od postojećih termoelektrana u ovoj zemlji.

Gđa Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost ukazala je na značaj učešća civilnog društva u bavljenju energerskim poteškoćama, budući da energetika, prema njenom mišljenju, predstavlja oblast koja dotiče svakog građanina društva Srbije, ali i čitavog sveta. Upravo je to razlog zbog koga je neophodno obezbediti što širi dijalog i interakciju između različitih aktera u oblasti energetike, smatra ona.

Učesnici su, u okviru zasedanja, učestvovali u radu u pet radnih grupa: Poglavlja 15 i 21, i zaštita potrošača; Električna energiјa; Obnovljivi izvori energiјe i energetska efikasnost; Ugalj, prirodni gas i derivati nafte; Zaštita životne sredine i klimatske promene. Svaka radna grupa je analizirala odvojen segment Predloga Strategije i obezbedila određene preporuke za izmene teksta Strategije pre njenog ulaska u skupštinsku proceduru.

Radna grupa koja se bavila pitanjem električne energije je u svojim zaključcima istakla da predloženi tekst Strategije ne predstavlja strategiju EPS-a, već Srbije, kao i da je neophodno konstruisati projekcije najvažnijih indikatora energetike i strategije razvoja do 2050. Ili čak 2100. godine.

III sednica NKoEU energetika_1

Radnu grupa „Obnovljivi izvori energiјe i energetska efikasnost” izlaganjem je otvorio g. Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Sektoru za energetsku efikasnost i obnovlјive izvore energije, Ministarstva rudarstva i energetike, naglasio je da su svi ciljevi koji se odnose na unapređenje energetske efikasnosti iz Prvog akcionog plana u potpunosti ispunjeni. G. Aleksandar Macura, stručnjak za energetiku postavio je pitanje učešća javnosti u procesima koji su povezani sa pitanjima zaštite životne sredine, a posebno u skladu sa Aarhuskom konvencijom. Predstavio je primer Velike Britanije usvajanja Strategije energetske efikasnosti koji je jedan od retkih gde obavljen veliki broj javnih rasprava i debatovatno u javnosti o strateškim ciljevima.

G. Radojko Obradović sa Instituta za javne finansije osvrnuo se na problem neujednačenosti i neusaglašenosti brojnih strategija u Srbiji, koje se usvajaju ali se u potpunosti ne primenjuju. Mišljenja je da Strategije treba da pripremaju stručni instituti, a da se tema svakako mora uključiti i u obrazovni sistem kroz koji će stasati informisani građani. Naglasio je da je Narodna skupština prepoznala važnost energetske efikasnosti i u prethodnom sazivu formirala Radnu grupu za energetsku efiksasnost koja je funkcionisala u okviru Odbora. U oblasti zgradarstva nažalost nije mnogo vođeno računa o energetskoj efikasnosti u prošlosti, u njenom unapređenu kod postojećih objekata mora da postoji privatna inicijativa, ali svakako se ne sme iskjlučiti uloga kako nacionalnog tako i lokalnog nivoa vlasti jer se pitanje i te kako tiče njih prvenstveno kroz pokrivanje troškova za struju i grenjanje u zgradama koje su u njihovoj nadležnosti.

Tokom debate otvoreno je nekoliko pitanja, od vremenskog perioda programskog ciklusa, preko pitanja ESCO kompanija i moguće transformacije toplana u ovakave kompanije. Imajući u vidu predstojeće izmene Zakona o komunalnim delatnostima ovakav prelazak toplana u ESCO kompanije bi mogao biti razmatran, jer u skladu sa postojećim zakonodavstvo to trenutno nije moguće. Dodatnan problem predstavljaju i procedure prilikom ulaska u javno-privatna partnerstva koje su ui pored prilično liberalnog zakona nedovoljne, prvenstveno zbog komplikovanih procedura.

Radna grupa pod nazivom „Ugalj, prirodni gas i derivati nafte” je u svom izveštaju podvukla potrebu da strategija ne ostane samo spisak lepih želja, kao i neophodnost da njen tekst bude u potpunosti usklađen sa Strategijom odživog razvoja. U okviru konkretnih preporuka za tekst strategije, ova grupa je izdvojila potrebu učešća obnovljivih izvora u proizvodnji energije od najmanje 15%, formiranje jedinstvenog Instituta za energetiku na nivou Srbije, kao i stvaranje kratkoročnog plana kapaciteta za korišćenje prirodnog gasa kojima ova zemlja raspolaže.

Radna grupa koja se bavila zaštitom životne sredine i klimatskim promenama je kao pozitivan presedan okarakterisala prvo pominjanje životne sredine i klimatskih promena u okviru jednog ovakvog teksta. Takođe, primećeno je da je ovo prva strategija u oblasti energetike koja u određenoj meri uvažava concept održivog razvoja. Učesnici radne grupe smatraju da je kao prioritet za životnu sredinu i klimu neophodno postaviti standard energetske efikasnosti. Radna grupa je ukazala i na potrebu čvršćih garancija za kontinuirano obezbeđivanje učešća javnosti u proces sprovođenja, a ne samo donošenja strategije.

Izveštaj pripremila Valentina Đureta, koordinatorka programa u BFPE

Add Comment