Radna grupa
33. Finansijske i budžetske odredbe
Nakon završetka pregovora i pristupanja EU Srbija će uplaćivati potrebne doprinose u zajednički budžet i u određenom iznosu koristiti sredstva iz fondova EU. Uplaćivaćemo svoja sredstva u zajednički budžet u skladu sa našom ekonomnskom snagom.
Budžetska sredstva Evropske unije prikupljaju se iz tri osnovne vrste prihoda: tradicionalnih sopstvenih sredstava (prihodi od carina, uključujući carine na poljoprivredne proizvode); sopstvenih sredstava po osnovu poreza na dodatnu vrednost (PDV) i sopstvenih sredstava iz uplata država članica na osnovu bruto nacionalnog dohotka (BND). Države članice Evropske unije imaju obavezu da uplaćuju u budžet EU, ali i pravo na korišćenje sredstava iz budžeta Evropske unije.
Kako bi na adekvatan način ispunile svoju obavezu uplate sopstvenog doprinosa budžetu EU, države članice moraju imati odgovarajući administrativni kapacitet da adekvatno koordiniraju i obezbede tačan obračun, naplatu, isplatu i kontrolu sopstvenog finansijskog doprinosa budžetu EU.
Preporuke radne grupe za 2021. godinu
Ministarstvu finansija i Upravi carine:
Jačanje administrativnih kapaciteta Grupe za koordinaciju i upravljanje sopstvenim sredstvima EU i raditi na transparentnosti njenog rada;
U cilju uspostavljanja računa A i B odrediti organizaciju celokupnog procesa upravljanja TSS-om, odrediti odgovornost organizacionih jedinica uključenih u upravljenje sisitemom TSS-a, definisati procedure i rokove u vezi knjiženja, obračuna, naplate plaćanja i izveštavanja; koordinacija između organizacionih jedinica koje su uključene u sistem;
Pripremiti Uputstva za primenu sistema TSS-a Evropske unije u Republici Srbiji. Uputstvom bi bili precizirani izvori TSS-a, računi TSS-a (A i B) nastanak potraživanja, rokovi za knjiženje, evidentiranje potraživanja na račune A i B, obrasci za izveštavanje za potrebe Uprave carina;
Celokupan prilog radne grupe možete pronaći ovde
Preporuke radne grupe za 2020. godinu
Praćenje napretka u ovom poglavlju će biti prikazano na osnovu Pregovaračke pozicije Republike Srbije, kao i pozicije EU kada ona bude dostupna. Napredak u pojedinim oblastima je vizuelno označen primenom semafor pristupa u kome je crvenom bojom označeno polje u kome nije bilo napretka, narandžastom aktivnosti koje u realizaciji, a zelenom one aktivnosti koje su završene.
Preporuke radne grupe nalaze se u Knjizi preporuka za 2020. godinu (str. 418 – 430)
Preporuke radne grupe za 2019. godinu
Praćenje napretka u ovom poglavlju će biti prikazano na osnovu Pregovaračke pozicije Republike Srbije, kao i pozicije EU kada ona bude dostupna. Napredak u pojedinim oblastima je vizuelno označen primenom semafor pristupa u kome je crvenom bojom označeno polje u kome nije bilo napretka, narandžastom aktivnosti koje u realizaciji, a zelenom one aktivnosti koje su završene.
Preporuke radne grupe nalaze se u Knjizi preporuka za 2019. godinu (str. 321-325)
EVROPSKI POKRET U SRBIJI (EPUS)
Evropski pokret u Srbiji (EPuS) osnovan je 1992. godine kao nevladino, nepartijsko i neprofitno, samostalno i dobrovoljno udruženje građana Srbije. EPuS je nezavisna ustanova demokratskog javnog mnjenja koja okuplja građane i građanke koji se zalažu za demokratsku, modernu i evropsku Srbiju i otvoreno i inkluzivno društvo integrisano u evropske tokove.
Od 1993. godine, Evropski pokret u Srbiji je punopravni član Međunarodnog evropskog pokreta koji se ubraja u međunarodne nevladine organizacije sa dugom tradicijom i značajnim idejnim uticajem na političke činioce u evropskim državama. EPuS ima 650 individualnih i 12 kolektivnih članova, i osnivač je i član Mreže Evropskog pokreta u Srbiji koja okuplja 15 organizacija.
KOORDINATORKA RADNE GRUPE
Radnu grupu vodi Valentina Ivanić. Valentina je doktor nauka i naučni saradnik iz oblasti regionalne ekonomije i regionalnog razvoja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, magistrirala na mulltidisciplinarnom studijskom programu Univerziteta u Novom Sadu, doktorirala na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na katedri industrijsko inženjerstvo i menadžment.
Od 2004. godine do 2012. godine je bila direktor Centra za strateška ekonomska istraživanja, u Novom Sadu, zatim direktor Agencije za balansirani regionalni razvoj AP Vojvodine (2012-2014), direktor Agencije za regionalni razvoj AP Vojvodine (2014-2015), monitoring ekspert za praćenje realizacije Strategije za Jugoistočnu Evropu u Savetu za regionalnu saradnju (2016-2017), osnivač i direktor Cultural Due Diligence Instituta sa sedištem u Novom Sadu.
Bila je urednik i autor uvodnih članaka “CESS magazina – magazina za regionalnu politiku i razvoj”, koji je izdavao Centar za strateška ekonomska istraživanja u Novom Sadu i objavljivao u periodu od 2007 do 2011. godine, za koji je nagrađena nagradom Miša Anastasijević, 2008. godine.
Bila je urednik i koautor Program razvoja AP Vojvodine 2014-2020, kao i Akcionog plana za realizaciju prioriteta iz Programa razvoja AP Vojvodine, koji je iste godine Skupštini AP Vojvodine usvojila.
Sarađivala je na veliko broju projekata koje su finansirale organizacije kao što su GIZ, ADA, USAID, OECD/SIGMA, EUROSTAT na temu kreiranja politika regionalnog razvoja.
Autor je više od 100 naučnih radova, monografija, studija u oblasti regionalnog i ekonomskog razvoja, razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva, konkurentnosti, upravljanja javnim politikama, kao i u oblasti strateškog planiranja.
Ekspet-evaluator je projekata koji se finansiraju iz EU programa Horizont Evropa 2014-2020 i Horizont Evropa 2021-2027.
ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE
Aleksandar Zdravković – Institut ekonomskih nauka
Kalina Marković Ilić – nezavisni ekspert
Mihailo Gajić – LIBEK
Miloš Đinđić – Centar za evropske politike
Nenad Jevtović – Institut za razvoj i inovacije