Radna grupa
14. Transportna politika
Transport je jedan od ključnih elemenata ekonomije. Transport obezbeđuje povezivanje proizvođača i potrošača, kruženja kapitala, ali ostvaruje i integraciju društva kroz prevoženje ljudi radi njihovog učešća na tržištu radne snage, kulturnih proizvoda, pružanja zdravstvenih, socijalnih i drugih usluga.
Srbija se ispunjavanjem uslova i pristupanjem EU integriše u uspostavljen efikasan transportni sistem u kojem se putnici i robe prevoze, sve više, na bezbedan i ekološki način.
Kada Srbija postane članica EU bićemo deo transportnog sistema koji će do 2050. godine potpuno iskoreniti smrtne ishode u saobraćajnim nesrećama, a iz gradova potpuno ukloniti emisiju CO2 i tako maksimalno smanjiti zagađenje vazduha iz saobraćaja.
Jedan od ciljeva transportne politike EU je do 2050. godine za 60% smanjenje emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte. Isti rok je i za maksimalno moguće smanjenje zagađenja koje prouzrokuju vazdušni i brodski prevoz. Do tada će polovina drumskog prevoza tereta biti prebačena na železnice i vodni saobraćaj, biće tri puta više brzih pruga i svi glavni aerodromi biće povezani sa železnicom i glavnim morskim lukama, a sve železnice sa svim rečnim lukama.
Ciljevi Srbije treba da se poklapaju sa ciljevima transportne politike EU koja vodi ka bezbednom i ekološkom transportu.
Preporuke radne grupe za 2021. godinu
Radna grupa upućuje sledeće preporuke:
Potrebno je pristupiti izradi strategije razvoja saobraćaja, sa strateškom procenom uticaja saobraćaja koja će biti zasnovana i na širokim konsultacijama sa svim zainteresovanim institucijama, interesnim udruženjima i civilnim društvom
Potrebno je, u okviru izrade prostornog plana Republike Srbije, detaljno razmotriti sve opasnosti koje po zaštićena, i buduća zaštićena, područja dolaze od razvoja saobraćajnih koridora
Potrebno je u izradi strateških dokumenata uključiti procene uticaja zagađenja i emisija GHG-a i potrebe smanjenja emisija i, na taj način, merili uspešnost saobraćajne politike
Celokupan prilog radne grupe možete pronaći ovde
Preporuke radne grupe za 2020. godinu
Radna grupa upućuje sledeće preporuke:
Potrebno je pristupiti izradi strategije razvoja saobraćaja, sa strateškom procenom uticaja saobraćaja koja će biti zasnovana i na širokim konsultacijama sa svim zainteresovanim institucijama, interesnim udruženjima i civilnim društvom.
Srbija hitno mora da donese plan izgradnje i pristupi izgradnji obilaznica radi smanjenja zagađenja i unapređenja bezbednosti u saobraćaju i u vezi saobraćaja. Obilaznice se moraju izgraditi na svim magistralnim i regionalnim putevima (putevi prvog i drugog reda) i za sva naselja sa više od 2.000 stanovnika, čime bi se doprinelo bezbednosti, smanjenju zastoja i smanjenju zagađenja.
Potrebno je definisati problemske tačke po funkcionalnim i organizacionim segmentima i sveobuhvatne strateške ciljeve u teretnom drumskom saobraćaju.
Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2020. godinu
Preporuke radne grupe za 2019. godinu
Radna grupa upućuje sledeće preporuke:
Potrebno je u okviru procesa izrade prostornog plana Republike Srbije detaljno razmotriti sve opasnosti koje, po zaštićena i buduća zaštićena područja, dolaze od razvoja saobraćajnih koridora.
Potrebno je pristupiti izradi planova za poboljšanje kvaliteta vazduha kako na nacionalnom nivou, tako i na nivou svih, zakonom obaveznih, lokalnih zajednica, pri čijoj izradi je neophodno analizirati i predvideti planove redukcije zagađenja od saobraćaja uvođenjem boljeg upravljanja saobraćajem, prelaskom na održivije modalitete i uvođenjem novih manje zagađujućih prevoznih tehnologija.
Potrebno je osnovati posebno ministarstvo za saobraćaj koje bi bilo sposobno da se bavi svim temama iz oblasti saobraćaja na temeljan i dovoljan način, odnosno da na optimalan način planira i vodi proces pregovora.
Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2019. godinu
21. Transevropske mreže
EU promoviše transevropske mreže u oblastima transporta, telekomunikacija i energetike kako bi ojačala unutrašnje tržište i doprinela rastu i zapošljavanju. Trans-evropske mreže uključuju:
-
-
- Trans-evropsku transportnu mrežu (TEN-T), koja pokriva drumski i intermodalni transport, plovne puteve i pomorske luke, kao i mrežu evropskih brzih železnica;
- Trans-evropsku energetsku mrežu (TEN-E), koja pokriva sektor električne energije i gasa;
- Trans-evropsku telekomunikacijsku mrežu (eTEN), koja pokriva telekomunikacijske mreže uspostavljene kao uslužne delatnosti.
-
Preporuke radne grupe za 2021. godinu
Radna grupa upućuje sledeće preporuke
Potrebno je obratiti pažnju na strateški razvoj terminala i multimodalnih logističkih centara u funkciji unapređenja transporta, koncentracije i ubrzavanja tokova roba. Takođe, kod terminala za javni prevoz putnika, neophodno je definisati centre prihvata i otpreme putnika, njihovu ulogu i informativnu funkciju, ekonomski održive principe funkcionisanja u interesu korisnika usluga, kao i funkcionalne veze između takvih centara.
Neophodno je uraditi stratešku procenu uticaja plana razvoja koridora u okviru Poglavlja 21 i, u tom smislu, utvrditi usaglašenost predloga trasa, odnosno usaglašenost lokacija TEN-T projekata sa lokacijama predloženih ili postojećih zaštićenih područja, odnosno nacionalnih parkova. Neprihvatljivo je da se trase ili lokacije TEN-T projekata postavljaju tako da budu u direktnom sukobu sa zaštićenim ili predloženim zaštićenim područjima ili da fragmentiraju zaštićena ili predviđena zaštićena područja
Nakon otvaranja gasovoda „Balkanski tok“, pokazuje se problem niskog nivoa gasifikovanosti stambenog fonda u vezi korišćenja gasa. Potrebno je razmotriti opravdanost planova o gasifikaciji s obzirom na problem povećanja emisija GHG-a
Celokupan prilog radne grupe možete pronaći ovde
Preporuke radne grupe za 2020. godinu
Radna grupa upućuje sledeće preporuke
Potrebno je obratiti pažnju na strateški razvoj terminala i multimodalnih logističkih centara u funkciji unapređenja transporta, koncentracije i ubrzavanja tokova roba. Takođe, kod terminala za javni prevoz putnika, neophodno je definisati centre prihvata i otpreme putnika, njihovu ulogu i informativnu funkciju, ekonomski održive principe funkcionisanja u interesu korisnika usluga, kao i funkcionalne veze između takvih centara.
Bezbednost infrastrukture će biti posebno razmotrena tokom izgrade nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene koje imaju veliki uticaj na saobraćajnu infrastrukturu Srbije. U akcionom planu adaptacije na klimatske promene posebno će se staviti naglasak na zaštitu TEN-T-a, ali i lokalne i regionalne saobraćajne infrastrukture u Srbiji.
Neophodno je uraditi stratešku procenu uticaja plana razvoja koridora u okviru Poglavlja 21 i, u tom smislu, utvrditi usaglašenost predloga trasa, odnosno usaglašenost lokacija TEN-T projekata sa lokacijama predloženih ili postojećih zaštićenih područja, odnosno nacionalnih parkova.
Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2020. godinu
Preporuke radne grupe za 2019. godinu
Radna grupa upućuje sledeće preporuke
U okviru Poglavlja 21, uz podršku već defnisanim strateškim projektima u infrastrukturi, potrebno je posebno obratiti pažnju na strateški razvoj terminala i multimodalnih logističkih centara u funkciji unapređenja transporta, koncentracije i ubrzavanja tokova roba.
Bezbednost infrastrukture će biti posebno razmotrena tokom izgrade Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, koje imaju veliki uticaj na saobraćajnu infrastrukturu Srbije. U Akcionom planu adaptacije na klimatske promene potrebno je staviti naglasak na zaštitu TENT-a, ali i lokalne i regionalne saobraćajne infrastrukture u Srbiji.
Neophodno je utvrditi da li je predložena mreža TENT projekata usklađena sa obavezama smanjivanja emisija GESB-a, odnosno potrebno je utvrditi da li se nastavak masivnog razvoja drumske i auto-putne mreže u Srbiji kosi sa potrebom kretanja u pravcu smanjenja potrošnje ugljenika u privredi i društvu u celini.
Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2019. godinu
Članovi
CENTAR ZA EKOLOGIJU I ODRŽIVI RAZVOJ (CEKOR)
„Centar za ekologiju i održivi razvoj“ je dobrovoljno, nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje građana osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine, održivog razvoja, održive energetike i održivog transporta. Misija udruženja je da promoviše i primeni koncept održivog razvoja i učešća javnosti u odlučivanju u cilju smanjenja siromaštva, unapređenja kvaliteta života, smanjenje zagađenja, očuvanje biodiverziteta i održivog korišćenja resursa kako bi se budućim generacijama ostavila zdrava životna sredina i dale jednake šanse za razvoj.
Ciljevi udruženja su: unapređivanje stanja životne sredine i demokratizacija društva; edukacija i podizanje svesti građana o zaštiti životne sredine, održivom razvoju i njegovom planiranju, održivoj energetici i saobraćaju, očuvanju biodiverziteta i aktivnostima međunarodnih finansijskih institucija i socijalnim i ekološkim uticajima istih; promena navika u pogledu proizvodnje i potrošnje i promovisanje transparentnosti i učešća javnosti u donošenju odluka.
KOORDINATOR RADNE GRUPE
Radnom grupom rukovodi Zvezdan Kalmar Krnajski Jović koordinator CEKOR-a za energetiku i klimatske promene te monitoring svetskih finansijskih institucija u Srbiji od 2005 godine. Na temi energetike i saobraćaja radi od 2004 godine sa posebnim fokusom na strateško planiranje u Republici Srbiji, transparentnost donošenja odluka u ovim sektorima te podršci lokalnim zajednicama koje su pod negativnim uticajima sektora saobraćaja, rudarstva i energetike. Od 2007 aktivno učestvuje u monitoringu IPA fondova, procesa priključenja Srbije EU u sektorima energetika, životna sredina i saobraćaj.
U sektoru saobraćaja se borio za zaštitu prava građana od negativnih uticaja saobraćajnih projekata u Beogradu, Pirotu, Subotici posebno vodeći dugotrajne i teške kampanje protiv raseljavanja naselja “Gazela”, “ Belvil”.
U sektoru rudarstva i energetike borio se za prava građana Vreoca, Junkovca, Medoševca, Velikih Crljena, Drmna, Starog Kostolca u rudarskim basenima Kolubara i Kostolac te za održivo raseljenje naselja Krivelj u Borskom bakarnom regionu.
Od 2011. do 2016. godine radio je na međunarodnom projektu u kome je izrađen nacionalni scenario prelaska na obnovljive izvore energije uz istovremeno usaglašavanje sa EU standardima u oblasti životne sredine i energetike.
Od 2015. godine do danas uključen je u nacionalni savet za klimatske promene kao predstavnik civilnih organizacija. Učestvovao je u većem broju strateških konsultacija za strategiju energetike, akcioni plan za strategiju energetike i strategiju klimatskih promena.
Od 2012. godine vodi nacionalnu kampanju za prelazak na obnovljive izvore energije i prelazak sa uglja u proizvodnji struje uz istovremeno vođenje kampanje za poštovanje domaćih i međunarodnih normi u oblasti životne sredine u oblasti energetike i rudarstva.
ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE
Aleksandar Vukalović – eSigurnost
Dragana Đorđević, Mladi istraživači Bora
dr. Ilija Batas Bjelić – Srpska akademija nauka i umetnosti
Ljubinka Kaluđerović – Stalna konferencija gradova i opština
JP Pošta Srbije – razni odseci
Nacionalno udruženje drumskih prevoznika „Srbijatransport“
NVO „Ulice za bicikliste“ Beograd
NVO Kruševački ekološki centar
Odsek za životnu sredinu – JP Železnice Srbije
Odsek za životnu sredinu – Privredna komora Srbije
Saobraćajni fakultet – više profesora i stručnih saradnika
Udruženje drumskih prevoznika „Panon transport“ Novi Sad
UNEKOOP Paraćin