/  Aktuelno   /  Četvrti dijalog Nacionalnog konventa sa predsednicom Vlade: Poljoprivreda I regionalni razvoj

Četvrti dijalog Nacionalnog konventa sa predsednicom Vlade: Poljoprivreda I regionalni razvoj

U okviru redovnog dijaloga između Nacionalnog konventa i predsednice Vlade, Ane Brnabić održan je četvrti sastanak posvećen poljoprivredi i regionalnom razvoju.

Da poljoprivreda treba da bude jedan od stubova razvoja naše zemlje, govori činjenica da se najveći deo propisa Evropske unije sa kojima treba da se uskladimo, tiče upravo poglavlja 11, 12 i 13. Nesumnjivo izazovna, ovo je ujedno i oblast u kojoj se koristi od pristupanja Srbije Evropskoj uniji, najlakše mogu videti.

Korišćenjem sredstava koja se odobravaju kroz IPARD program, poljoprivrednici u Srbiji dobijaju priliku da, osavremene mehanizaciju i poboljšaju konkurentnost. Ipak izazovi postoje u obezbeđivanju početnog kapitala za poljoprivrednike, naročito mlade, i u saniranju posledica klimatskih promena koje su proteklih godina sve vidljivije.

Na sastanku su razmatrani mogući modeli finansiranja, po ugledu na one iz Evropske unije, koji bi bili od pomoći poljoprivrednicima u Srbiji. Pre svega bilo je reči o mogućem kombinovanju finansijskih instrumenata u poljoprivredi sa već postojećim grantovima. Razmatralo se i pitanje efikasnosti već postojećih mera koje Vlada sprovodi bilo iz budžeta Republike Srbije, bilo kroz pristupnu pomoć, kao i mehanizmima zaštite od posledica klimatskih promena. Istaknuta je i dobra dosadašnja saradnja Radne grupe Nacionalnog konventa sa Ministarstvom poljoprivrede i nada da će se takva saradnja nastaviti.

Kada je reč o regionalnom razvoju, zabrinjavajuće je to što Srbija ima izražen neravnomeran regionalni razvoj do te mere da je među zemljama sa najvećim razlikama u regionalnom razvoju u Evropi. Stiče se utisak da regionalni razvoj nije dovoljno u fokusu javnih politika. Potrebno je da se regionalna politika Srbije izmeni ili da se donese nova kako bi se u praksi umanjile izražene razlike između regiona. Ocenjeno je kao pozitivno to što se nove fabrike i radna mesta otvaraju u nerazvijenijim regionima s tim da je potrebno dodatno da se poveća kvalitet  radnih mesta. Učesnici su se složili da sadašnji Zakon o regionalnom razvoju ne uvažava realnost niti je primenjiv u praksi. Zatraženo je da se zna ko je nadležan za sprovođenje politike regionalnog razvoja.

Kada je reč o regionalnom razvoju, zabrinjavajuće je to što su regionalne razlike u Srbiji najveće u Evropi. Posebno zabrinjava što značaj politike regionalnog razvoja nije prepoznat, a postojeća zakonska rešenja nisu do kraja implementirana. Potrebno je da se regionalna politika Srbije izmeni ili da se donese nova kako bi se u praksi umanjile izražene razlike između regiona. Pozitivno je što se razvija saobraćajna infrastruktura i što se privlače investicije u različite delovima Srbije, ali je naglašena potreba da se poveća kvalitet radnih mesta. Učesnici su se složili da sadašnji Zakon o regionalnom razvoju ne uvažava realnost niti je primenjiv u praksi. Zatraženo je da se zna ko je nadležan za sprovođenje politike regionalnog razvoja.

Na skupu je istaknuta potreba da se revidira metodologija za izračunavanje stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave, kao i da se izradi nova jedinstvena lista razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave u Srbiji. Takođe je istaknuta potreba da se uvede teritorijalni pristup kod donošenja javnih politika na način da se njima targetiraju geografska područja u skladu sa njihovim konkurentskim prednostima. Na kraju je istaknuta potreba jačanja saradnje između državnih institucija, pokrajinskih organa, jedinica lokalnih samouprava, univerziteta, instituta, razvojnih agencija, privredne komore, udruženja privrednika i organizacija civilnog društva, sve u cilju formulisanja boljih javnih politika i planova razvoja.

Peti sastanak u okviru redovnog dijaloga biće posvećen obrazovanju, nauci i inovacijama, i najavljen je za kraj juna 2021. godine.

Add Comment