Održan peti dijalog Nacionalnog konventa i predsednice Vlade

Peti dijalog Nacionalnog konventa o EU i predsednice Vlade, Ane Brnabić održan je u sredu 10. novembra 2021. Sastanku su prisustvovali nadležni ministri, predstavnici Delegacije EU, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, koordinatorka UN-a u Srbiji i drugi.

U otvorenom dijalogu raspravljalo se o pitanjima važnim za javno zdravlje,  suzbijanju pandemije Kovida 19, promovisanja vakcinacije, načinima za jačanje poverenja građana u institucije i o tome kako unaprediti saradnju Vlade sa organizacijama civilnog društva u suzbijanju pandemije.

Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa podsetila je da su članovi Konventa tokom vanrednog stanja pomno pratili primenu mera koje je Vlada usvajala. Rezultat toga jesu analize o primeni mera u vanrednom stanju koje su objavljene tokom 2020. godine. Konvent i dalje prati način upravljanja pandemijom i razmatra šta još Vlada može da preduzme kako bi se pandemija suzbila. Civilni sektor ostaje na raspolaganju sa svom ekspertizom, informacijama s terena i preporukama. Važno je da komunikacija o pandemiji bude takva da spreči paniku, a građanima ulije poverenje u postupke i mere koje Vlada sprovodi.

Predsednica Vlade, Ana Brnabić, istakla je da je Vlada predložila iniciranje redovnog dijaloga predstavnika vlasti i Konventa. Ona smatra da se kroz otvoreni dijalog najbolje stiče uvid u efekte dosadašnjih aktivnosti kako Vlade tako i civilnog sektora. Izgradnje bolnica u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu, kao i efikasnost u nabavljanju vakcina od strane različitih proizvođača dokaz su da je Vlada ulagala značajne napore da očuva javno zdravlje. Napomenula je da vakcinacija ostaje ključan način borbe protiv virusa, kao i da je do sada vakcinisano 51.3% građana. Brnabić je istakla kako je u prethodnom periodu zaposlen veliki broj zdravstvenih radnika koji su godinama pre toga bili na birou.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar naglasio je da je u Srbiji procenat hospitalizovanih čak oko 30%, dok je u drugim evropskim zemljama taj procenat bio od 7 – 8 %. Za razliku od Srbije u drugim evropskim zemljama odlazak u bolnicu rezervisan je za pacijente sa izrazito teškim kliničkim slikama. Poručio je da je pandemija razlog zašto treba da se ujedinimo u borbi protiv bolesti koja sigurno neće skoro proći.

Dušan Protić, koordinator Radne grupe za Poglavlje 28 pohvalio je činjenicu da dijalog sa predsednicom Vlade postaje redovna praksa. On smatra da je ujedno teško govoriti o problemima u javnom zdravlju hladne glave i bez puno emocija. Jedan ovakav razgovor zahteva tačne i pouzdane podatke, koji proizilaze iz različitih analiza i istraživanja. Osvrnuo se na Knjigu preporuka NKEU i istakao dve preporuke koje se odnose na ovo poglavlje, a to su:

• Obezbediti punu funkcionalnost integrisanog zdravstvenog sistema,
• Učiniti da Institut za javno zdravlje Srbije pripremi i objavi jedan tematski izveštaj o epidemiji kako bi se obezbedila činjenična osnova za javnu diskusiju i postigao veći stepen poverenja građana u rad institucija.

Detaljnije o preporukama za unapređenje javnog zdravlja čitajte u Knjizi preporuka, kao i analizama o primeni mera za vreme vanrednog stanja, koje možete naći ovde.