Aktuelno    Građani da izađu na referendum a mediji da poboljšaju izveštavanje

Građani da izađu na referendum a mediji da poboljšaju izveštavanje

Zbog pojačanog interesovanja javnosti za šesti dijalog Nacionalnog konventa o EU sa predsednicom Vlade Anom Brnabić, prenosimo u celosti govor koordinatorke Nataše Dragojlović sa početka sastanka. Sastanak je održan 22. decembra i bio je posvećen daljim koracima u procesu evropskih integracija, Ustavu i referendumu.

„Nacionalni konvent je najbrojniji savez udruženja proevropskih organizacija civilnog društva. Kao takav on predstavlja danas jedino mesto za stalni dijalog sa Vladom i parlamentom u ovom procesu, predstavlja aktera civilnog društva u procesu pregovora Srbije sa EU i najvećeg organizovanog podržavaoca članstva Srbije u EU.

Struktura Konventa je takva da je formirano 27 RG i 5 multisektorskih, koje pokrivaju svaki aspekt ovog procesa. Rad radnih grupa je decentralizovan i u njemu se odluke donose konsenzusom, retko kada preglašavanjem. Nije uvek lako doći do minimuma saglasnosti. Podele koje postoje u društvu su svoj odraz naravno našle i u Konventu, a kako vidimo i u pojedinačnim organizacijama oko brojnih pitanja, pa i oko ovih o kojima danas razgovaramo i to je dobro za demokratiju u Srbiji.

Jedino što više nikada ne sme da se dogodi u ovoj zemlji je silom nametnuto jednoumlje i jednoglasje. Nevolja je međutim u tome što te razlike u stavovima i mišljenjima niko i nigde ne artikuliše. Parlament nije to mesto. U Vladi postoje podele. Postoje podele i u okviru političkih partija. I to je sve normalno. Pitanje je samo ko treba da amortizuje i reguliše tenzije nastale iz takvih podela i različitih mišljenja. U demokratskim društvima se zna gde je to mesto a iz Ustava se čitaju nadležnosti svakog od aktera koji upravo tu  ulogu imaju. Zato nam je važan Ustav a još važnija nam je bila rasprava o njemu i mogućnost da naše članice utiču na sadržaj izmena ustava. Konventova RG za poglavlje 23 je iskoristila činjnicu da su osnivači i deo ove platforme, kao i činjenicu da smo, kao i Privredna komora Srbije, deo zvaničnih procedura konsultacija Vlade sa civilnim društvom.

Dakle, da vas podsetim, RG NKEU je sa Vama, predsednicom Vlade, razgovarala o Ustavu onda kada se predlog izmena nalazio u Vašim rukama. Započeli smo ovu seriju sastanaka 23. februara i prva tema nam je bila vladavina prava i promena Ustava. Zatim je predlog prešao u ruke parlamenta i tamo smo učestvovali i na javnom slušanju u maju i na javnoj raspravi u septembru kada je bila prisutna ministarka pravde. Tada sam rekla a i sada ponavljam. Stavovi Konventa o sadržaju amandmana kojima se menja Ustav jesu stavovi Radne grupe za 23 i u okviru nje pre svega stavovi Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca, kao profesisonalnih udruženja koja su najpozvanija da na promene ustava u delu o pravosuđu utiču. Mi smo tražili od RG parlamenta da se i oni i drugi ugledni profesori uporednog prava uključe u RG i to je učinjeno. Svi su bili zadovoljni radom u toj RG, načinom na koji su tretirani predlozi, od kojih je deo usvojen a deo nije i to danas ostavlja prostor za debatu.

      • da li je ovo najbolje moguće rešenje kojim se obezbedjuje nezavisnost pravosuđa i jednakost sudske sa druge dve grane vlasti
      • da li u ovom trenutku, na brzinu, ova skupština treba da donosi izmene Ustava ili treba sačekati sledeći saziv i dodatno unaprediti ovaj akt u širokoj javnoj raspravi i uz puno informisanje građana.

Obzirom na to da je referendum raspisan i da na lističu postoje 2 opcije: da i ne građani će se nadam se i prema ovim argumentima opredeljivati.

Ja sam i tada u skupštini na javnoj raspravi rekla da je nama iz Konventa savest po ovom pitanju potpuno mirna. Sve što smo mogli uradili smo, sve što smo od analiza i ekspertize imali ponudili smo. Odgovornost je ovog saziva skupštine kakav će Ustav iz ovoga izaći. I zato danas kada je referendum raspisan i kada više nije ni u Vašim, ni u rukama parlamenta, ostaje samo da se informišu građani. Ostalo je još 4 nedelje a idu praznici. Zato danas ovde nema RG za poglavlje 23. [1]

Dakle, Konvent poziva građane da izađu na referendum u što većem broju a sve medije, naročito javni servis da omoguće da građani čuju različite argumente i vide ozbiljne debate. Prema istraživanjima OCD tek 8% građana zna o čemu se tu radi. Ogroman prostor je ostavljen za manipulacije, za plasiranje neverovatnih tvrdnji o tome čemu referendum služi. Javni funkcioneri ne mogu da vode kampanju po zakonu.

Ovde su danas predstavnici drugih Radnih grupa konventa. Nas zanima šta će biti sa procesom evropskih integracija nakon referenduma, ma kakav njegov ishod da bude. Dobro je da je ovde i ministarka pravde jer nas zanima kako će se realizovati Akcioni plan za poglavlje 23, u čijoj su reviziji učestvovale i naše članice. Dalje, iskoristila bih i prosustvo šefa Delegacije EU da nam kaže kako će se i kada realizovati sredstva iz IPA III. Tu su i moje kolege koje su uključene u RG iz klastera 4, pa bih i njima dala mogućnost da ukažu na goruće probleme iz ovih oblasti koje su itekako vezane za evropske integracije.“

[1] Koordinatorka je pročitala saopštenje Radne grupe za poglavlje 23 koje možete videti ovde.