Kako se kreira evropski put Srbije
Autorski tekst Nataše Dragojlović za Novi magazin
Još jedan izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji stigao je u Beograd. Ovoga puta uručen je predsedniku Republike, a ne predsednici Vlade, kako se to obično čini. Vlada je ta koja je vodila pregovore u ime građana i privrede o tome KADA će Srbija biti spremna da preuzme sve obaveze koje punopravno članstvo sa sobom nosi. O uslovima se, dakle, ne pregovara.
Pregovara se o tome KADA ćemo biti spremni da sve zakone doslovno uskladimo sa onima koji važe u Uniji, izgradimo institucije koje garantuju primenu tih zakona i tržišnu privredu koja može da izdrži tržišnu konkurenciju na jedinstvenom tržištu Unije. Naše je samo da kažemo kada i šta nam na tom putu treba. Evropska unija i tehnički i finansijski pomaže svojim kandidatima da transformišu svoja društva i privrede tako da u svakom smislu budu kompatibilna sa postojećih 27 država članica
Odgovor na to KADA formuliše Vlada kroz pregovaračke pozicije, kao i odgovor na pitanje kako. Zato je Vlada ta koja odgovara za uspehe i neuspehe koji su sadržani u ovogodišnjem izveštaju. Vlade nema od aprila, pa je zato šef Delegacije EU Izveštaj uručio predsedniku Republike, koji je kratko i pomirljivim tonom poručio da je izveštaj tačan, objektivan, da je Srbija poruku razumela i da će preporuke biti razmotrene.
PREPORUKE I EPILOG: Prethodnih godina se za isto tako objektivne i tačne izveštaje agresivno napadala Evropska komisija da su pristrasni, zlonamerni, politički obojeni, polemike su se rasplamsavale, opozicija se interesovala, saopštenja su izdavana na dnevnoj bazi – a izveštaj niko pročitao nije. Izgleda da je vlast shvatila da od tona u kojem se formuliše reakcija na izveštaj zavisi i reakcija onih koji su na suprotnoj strani političkog spektra, kao i građana. I to radi. Dan-dva se govori o tome gde je Srbija na evropskom putu, odaberu dve-tri ključne teme i figuriraju u medijima na nivou opštih mesta, bez ikakve ozbiljne polemike o tome zašto izveštaji tako izgledaju i ko je odgovoran za tako spor napredak.
Dan nakon što je Izveštaj objavljen i uručen predsedniku Republike, zvanično je uručen i Nacionalnom konventu o EU, koji od 2006. prati i podstiče napredak Srbije ka članstvu u Uniji. Sa više od 850 organizacija članica, organizovanih u 27 radnih grupa, Konvent se 365 dana u godini bavi samo time šta Srbija na tom putu treba da uradi.
U dijalogu sa Vladom organizacije civilnog društva pokušavaju da na konstruktivan način i kroz regularne procedure Vlade i parlamenta otvore debate o najznačajnijim pitanjima iz svih 35 pregovaračkih poglavlja, daju svoje preporuke i utiču da se bar ono što se formalno zahteva nađe u tekstovima strategija, akcionih planova i zakona ove zemlje.
Bitan segment rada civilnog društva u ovom procesu jeste i komunikacija sa građanima. Zato je gest Delegacije EU prema Konventu zapravo priznanje za ulogu koju ima, način na koji radi i nivo ekspertize koja pomaže ne samo Vladi već i Evropskoj komisiji, ali i građanima da proces integracije i stanje reformi u Srbiji bolje razumeju i prihvate. Ovo je inače jedinstven slučaj i nema takve prakse da se izveštaj uručuje i predstavnicima civilnog društva.
Nigde u državama kandidatima, ni sadašnjim ni bivšim, civilno društvo nije na tako strukturiran način bilo uključeno kao potpuno nezavisan, treći akter u pregovore. I to nešto govori o razvijenosti civilnog društva u Srbiji, njegovoj ulozi i značaju, o čemu je govorio i ambasador Žiofre.
Sam Izveštaj iz godine u godinu konstatuje da Konvent radi svoj posao monitoringa i evaluacije, ali poslednje dve godine izostaje preporuka Vladi da više koristi ekspertizu članica Konventa. Kada smo pitali zašto je tako, dobili smo odgovor da je Komisija notirala da se u procesu konsultacija veliki broj naših preporuka usvaja. I to je tačno. Usvaja se veliki broj vrlo konkretnih i tehničkih mera i preporuka, ali ne i one suštinske. Zahtevi i očekivanja Evropske unije se u velikoj meri poklapaju spreporuka ma i ocenama civilnog društva, i to pokazuje analiza sadržaja Izveštaja Evropske komisije i Knjige preporuka Nacionalnog konventa.
Sličnosti i razlike, kao i broj preporuka koje je Vlada u prethodnoj godini usvojila biće, kao i svake godine, prezentovani na Plenarnoj sednici Konventa u novembru. Taj događaj je prilika da sva tri aktera u pregovorima predstave svoje viđenje stanja stvari u Srbiji: i Vlada i Evropska komisija i civilno društvo. I zaključak će kao i svake godine biti isti: da su tokom godine prihvatane konstruktivne preporuke i konkretna rešenja koja je Konvent predlagao, Izveštaj bi bio drugačiji, klaster 3 bi bio otvoren, a Srbija bliže članstvu u Evropskoj uniji. Ali nije. Zato sada, kao i svake godine imamo bar dve ključne teme na stolu oko kojih nikako da se razumemo ni sa Evropskom unijom niti sa bar polovinom građana Srbije koji su još za to da postanu i građani Evropske unije i žive po tim standardima i na tom nivou u svojoj državi koja je članica Evropske unije.
KLJUČNO PITANJE: Prvo i pitanje svih pitanja dolazi iz prvog klastera, koji je osnov i preduslov za napredak u bilo kom drugom klasteru i poglavlju. I pored pomaka i ograničenog napretka u poglavljima iz ovog klastera, poput izmena Ustava, mirnih i regularnih izbora, povratka opozicije u parlament, ispunjavanja preporuka GRECO u borbi protiv korupcije, povećanog broja istraga u borbi protiv organizovanog kriminala, ipak i još nije
demokratija, niti je to ikada bila, niti je pravna država. A mogla je da postane za ove dve decenije od kada se formalno nalazi na evropskom putu. To je uzrok i objašnjenje za sve drugo u ostalim klasterima i poglavljima, što otvorenim, što neotvorenim od 2014. godine do danas.
Da je Srbija demokratska država, bila bi bolja ocena i stanja u medijima i slobodi govora, na drugačiji bi se način rešavala dilema da li uvesti sankcije Rusiji ili ne ili te dileme uopšte ne bi bilo. Drugačije bi se rešavalo i pitanje Kosova, suočavanja sa prošlošću, ratnih zločina, otvaranja dosijea, demokratske civilne kontrole vojske i policije.
Da je Srbija pravna država, bilo bi ostvareno svako pravo njenih građana, i većinskih i manjinskih, pravo na zdravu životnu sredinu, pravično suđenje, pravo potrošača, pacijenata ili intelektualne svojine, pravo na dostojanstven rad i pravičnu nadoknadu…sve su to poglavlja u kojima je zabeležen ograničen napredak, a prepreka ili razlog zbog kojeg se ta i nova poglavlja niti otvaraju niti zatvaraju već godinu dana je uvek isti: zakoni se ne primenjuju, i to bez posledica jer da bi bilo pravne države i jednakosti pred zakonom, mora da postoji podela vlasti i balans moći između njih.
Da je Srbija pravna i demokratska država, ne bi svake godine iz nje nestao jedan osrednji grad od 80.000 stanovnika, svake godine iz nje nestao jedan osrednji grad od 80.000 stanovnika, recimo Valjevo, i to bez rata, epidemije ili elementarne nepogode.
RUSIJA I KINA: Drugo pitanje je odnos prema Ruskoj Federaciji i Kini iako se ove godine zbog opšte situacije u vezi s ratom u Ukrajini ovo pitanje pojavilo kao prvo i jedino i pitanje svih pitanja, pitanje vrednosnog opredeljenja. Od 2014. Srbija odbija da se uskladi sa sankcijama i drugim restriktivnim merama Evropske unije samo kada je reč o ovoj konkretnoj državi. Konventova Radna grupa za poglavlje 31 godinama isto ponavlja i Vladi Srbije i EU. Imajući u vidu da je Srbija glasala za rezolucije Generalne skupštine UN-a kojima se osuđuje ruska agresija i pruža podrška humanitarnim naporima, kao i za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, i da se usaglasila sa određenim brojem deklaracija EU na istu temu, pa čak i odlučila da uvede sankcije bivšem ukrajinskom premijeru Viktoru Janukoviču i njegovim saradnicima, Vlada se ohrabruje da nastavi sa ovim trendom, kao i da se postepeno usaglasi sa preostalim (i većim brojem) deklaracija EU, piše u Konventovoj Knjizi preporuka, kao i to da se sa građanima na jasniji način komuniciraju spoljnopolitičke obaveze prema EU u cilju sprečavanje porasta evroskepticizma.
Takođe, preporučeno je, što su na sednici o Kosovu u Narodnoj skupštini predložili i neki opozicioni poslanici (čitali su Konventovu Knjigu preporuka!), da se u cilju obezbeđivanja pluraliteta mišljenja u Skupštini organizuju javna slušanja na kojima bi poslanici mogli da se upoznaju sa stavovima predstavnika civilnog društva, univerziteta, strukovnih udruženja itd. Predsednik Republike je prihvatio i rekao da treba pozvati Konvent. Takve razgovore s njim smo već vodili i dok nije bilo opozicije u parlamentu. Evropskoj uniji iz godine u godinu ponavljamo da u najkraćem roku dostave Izveštaj o skriningu. Činjenica je da su i bilateralni i eksplanatorni skrining završeni 2014, kao i da je sam nacrt dokumenta zastareo. Preporučeno je Evropskoj uniji da izradi sveobuhvatnu analizu spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Srbije, od otvaranja pregovora 2014. do danas, koja bi omogućila potpuni uvid u sve promene koje su se desile od održavanja procesa skrininga do danas i koja bi dopunila nacrt Izveštaja. Odgovor na to zašto nema ovakvog dokumenta niti formalnog zahteva da se Srbija 100 odsto uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU dao je, iako ne s tom namerom, visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Borelj u svom govoru na konferenciji EU ambasadora. On kaže da je Evropska unija svoj prosperitet bazirala na jeftinim energentima iz Rusije i pristupu tržištu Kine. Jednostavno.
Isto to pokušavala je i pokušava da radi Srbija. Nevolja je, međutim, i to Borelj kaže, što taj svet više ne postoji. Rat u Ukrajini je promenio pravila igre, a sukob Kine i SAD će biti strateški sukob koji će podeliti svet na demokratski i nedemokratski, bez obzira na to što je u pozadini tog sukoba, kao i svakog drugog otkad je sveta i veka – borba za resurse i moć. Zato je pitanje svih pitanja najpre hoće li, a zatim i može li Srbija da postane demokratska i pravna država.
To da li će uvesti sankcije Rusiji i potpisati sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum s Prištinom neće je učiniti članicom Evropske unije. Učinile su to sve druge države kandidati, pa su daleko od članstva, a Izveštaji o njihovom napretku su gotovo identični, ako ne i gori nego ovaj o Srbiji (s tim što nijedna od njih nema Kosovo). Ovi gestovi i strateški zaokreti će pomoći onima koji čine Evropsku ekonomsku, pravnu i bezbednosnu Uniju da Srbiju, za početak, dožive, a zatim konačno i prihvate kao člana evropske porodice.
