Održana Plenarna sednica Nacionalnog konventa o evropskim integracijama u Tirani: diskusija o pravosudnim reformama uz prisustvo predstavnika NKEU
U Tirani je 19. decembra 2024. godine održana Plenarna sednica Nacionalnog konventa o evropskim integracijama, koju je organizovao Evropski pokret u Albaniji. Ova sednica predstavljala je priliku za diskusiju i produbljivanje angažmana na sprovođenju reformi u okviru Klastera 1, koje omogućavaju napredak u ispunjavanju uslova postavljenih od strane Evropske unije.
Sednici je prisustvovao i predstavnik Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, Stefan Gojković, predsednik Asocijacije sudijskih pomoćnika u Srbiji i član Radne grupe NKEU za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava).
Gojković je govorio na prvom tematskom panelu, na kojem se diskutovalo o neophodnim reformama za jačanje vladavine prava. Na panelu su predstavnici civilnog društva iz Albanije, Severne Makedonije, Srbije i Slovačke podelili svoja mišljenja i iskustva u vezi sa strukturama saradnje između organizacija civilnog društva i državnih institucija. Takođe su analizirani slični modeli implementirani u drugim zemljama Zapadnog Balkana, uz osvrt na iskustva iz Regionalnog konventa.
U svom govoru na prethodno pomenutom panelu, Stefan Gojković osvrnuo se na ključne probleme s kojima se suočava pravosudni sistem u Srbiji, koji su u velikoj meri slični izazovima u celom regionu. Kao jedan od glavnih problema, Gojković je istakao Zakon o Pravosudnoj akademiji.
Pored toga, Gojković je naglasio:
„Mi smo osnovali naše udruženje zbog lošeg pravnog i materijalnog položaja sudijskih pomoćnika. Pre svega, plate su niske – startne su čak niže od republičkog proseka. Osim toga, veliki broj sudijskih pomoćnika radi na određeno vreme, sistem napredovanja je loš, a postoji i praksa volontiranja, što je potpuno suprotno zdravoj logici, ali i zakonu.
Pored tog lošeg statusa, trenutno se suočavamo s problemom promene Zakona o Pravosudnoj akademiji. U nacrtu zakona pokušava se nametnuti odredba prema kojoj bi jedini način ulaska u pravosuđe bio preko Akademije. Taj zakon bi promenio DNK našeg pravosuđa, ali, nažalost, na njemu se radi bez prethodne realne funkcionalne analize stanja, kako same Akademije, tako i celokupnog pravosuđa. Pristup izradi zakona je brzoplet i bez detaljnog razmatranja koncepta koji bi bio primenjiv za našu zemlju. Naše pravosuđe funkcioniše u mentorskom sistemu, a sada se pokušava nametnuti potpuno novi pristup.
Naše udruženje se protivi ovim izmenama jer bi, suštinski, preko Pravosudne akademije, koja trenutno nema potpunu obrazovnu autonomiju, mogao da se vrši predizbor kandidata za pravosudne funkcije. U takvom sistemu, Visoki savet sudstva postao bi samo administrativni organ zadužen za proveru dokumentacije i faktički bi birao kandidate isključivo iz baze Akademije. Naravno, Akademija treba da postoji i da služi kao centar za obuku, pružajući dodatno znanje sudijama i sudijskim pomoćnicima, ali ne i da preuzima ustavne nadležnosti Visokog saveta sudstva.
Naše udruženje, kao i ceo naš Nacionalni konvent, u početku je bilo ignorisano tokom izrade ovog zakona. Tek nakon formalnih intervencija i reakcija dobili smo poziv da posmatramo proces izrade. Ovo smatramo pogrešnim, jer upravo organizacije civilnog društva i strukovna udruženja treba da budu korektivni faktor državnih organa i da svojim stručnim znanjem doprinesu izradi kvalitetnijih zakona.
Naravno, još važnije od samog donošenja zakona jeste njegova pravilna primena. Ključnu ulogu u tome igraju institucije koje zakon primenjuju.“
Plenarna sednica organizovana je u okviru programa Regionalnog projekta– Pravda neka vlada regionom, koji sprovode Nacionalni konvent o EU u Srbiji, Evropski pokret u Severnoj Makedoniji i Evropski pokret u Albaniji, uz finansijsku podršku MATRA programa Ambasade Kraljevine Holandije.
