Ekološka kriza u Srbiji i Izveštaj Evropske komisije o napretku: Rečeno i prećutano

Međusektorska radna grupa (MSRG) za održivi razvoj organizovala je panel diskusiju „Ekološka kriza u Srbiji i Izveštaj Evropske komisije o napretku: Rečeno i prećutano“. U diskusiji su učestvovali eksperti u oblasti zaštite životne sredine, klime i energetike, kao i predstavnici civilnog društva i institucija.

U fokusu diskusije bio je Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije sa posebnim osvrtom na klaster 4. Klaster 4 je otvoren krajem 2021. godine, i obuhvata poglavlja koja se tiču životne sredine, klime, saobraćaja i energetike. Deo izveštaja koji se odnosi na klaster 4 u javnom prostoru i narativu donosilaca odluka nije dobio dovoljno pažnje uprkos svim ekološkim, energetskim i klimatskim izazovima sa kojima se suočavamo i na nacionalnom i na lokalnom nivou.

O tome šta je u Izveštaju rečeno, a šta prećutano govorili su Žaklina Živković iz organizacije za političku ekologiju i Inicijative Pravo na vodu, Nataša Đereg iz CEKOR-a i koordinatorka RG za poglavlje 27, prof. Dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta UB, mr Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije i dr Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU. Diskusiju je vodila Nataša Gligorijević, koordinatorka MRG za održivi razvoj i direktorka Centra za održivi razvoj Srbije.

Koordinatorka MSRG za održivi razvoj, Nataša Gligorijević istakla da je da rezime prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg Izveštaja pokazuje je da je načelno postignut ograničen napredak. Zajedničko pitanje za sva  poglavlja iz klastera 4 je pitanje investicija i transparentnosti, odnosno uključivanja stručne i šire zainteresovane javnosti u procese donošenja strateški važnih dokumenata u pomenutim oblastima. Pitanje upravljačkih kapaciteta je dobilo značajno mesto u Izveštaju. Investicije su ključne bez obzira da li govorimo o životnoj sredini, o saobraćaju ili energetici. Investicije ujedno treba da budu usklađene sa razvojnim prioritetima i obavezama u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena.

Predstavnica inicijative Pravo na vodu Žaklina Živković istakla je da izveštaj pokazuje da nije bilo napretka u oblasti upravljanja vodama i da su ostale preporuke od prethodne godine. Problem je što investicije kreću bez procene uticaja na životnu sredinu što se može videti na primeru mini hidroelektrana. Navedeno je da se Izveštaj nije osvrnuo na činjenicu da u Srbiji ne postoji integralno upravljanje vodama, nije pomenuta privatizacija Instituta Jaroslav Černi, kao ni činjenica da su građani na ulici morali da spreče da se usvoji Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o vodama.

Ispred Radne grupe za poglavlje 27 koordinatorka Nataša Đereg, istakla je da je Izveštaj blag i da ne pominje Fond za zaštitu životne sredine, tako da ostaje najasno kako se troši novac od eko-takse. Kao jedan od problema naveden je i nedostatak kapaciteta Agencija za životnu sredinu.

Prof. Vladimir Đurđević, navodi da je primetan zastoj u usvajanju i donošenju regulative u oblasti klimatskih promena u periodu od donošenja Pariskog sporazuma do 2021. godine. Trenunto je u procesu donošenja Integrisani nacionalni energestki i klimatski plan, dok je Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene u izradi. Primetio je da se trenutna energetska kriza koristi da se učvrsti pozicija uglja, umesto da se odlučnije krene putem obnovljivih izvora energije.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije ističe da je ključna poruka Izveštaja prihvatanje evropskog indeks kvaliteta vazduha. Problem je što Agencija za zaštitu životne sredine još uvek nije objavila izveštaj o kvalitetu vazduha za prošlu godinu i da je ovo rekordno kašnjenje u izveštavanju.

Dr Ilija Batas Bjelić iz Instituta tehničkih nauka SANU je naveo da je “Elektromreža Srbije” negativno ocenjena i da nije postignut veliki napredak regionalne interkonekcije. Ključ energetske politike je cena energije i svaki udar na tu oblast je praćen gubitkom političke moći dok cena ostaje ispod tržišne, a posledica je zapostavljanje investicija u javnim preduzećima.

Događaj je realizovan u okviru projekta Održiva vizija Srbije: Civilno društvo i mladi – uloga i uticaj. Projekat i rad MRG za održivi razvoj Konventa podržava Ambasada Nemačke u Beogradu.