Konvent pokreće pitanja održivog razvoja Srbije
Tekst u celosti preuzet iz njuzmagazina Nedeljnik
Ciljevi održivog razvoja ne znače na svakom posebnom polju isto za sve države i potrebno ih je prilagoditi nacionalnim prioritetima. Dokle je Srbija stigla kad je reč o ovim procesima? Koji prioriteti su mapirani kao ključni? Na koji način će se definisati strateški i institucionalni okvir? Kako se Srbija kotira u ekonomskoj i socijalnoj dimenziji ciljeva održivog razvoja?
Piše Mihajlo Draškić
Kada su Ujedinjene nacije na samitu održanom septembra 2015. godine usvojile rezoluciju o transformaciji planete koja će počivati na održivom razvoju, Srbija je, kao jedna od potpisnica, pristala da mobiliše sve resurse kako bi zacrtani ciljevi bili ostvaredni do 2030. godine.
Nova strategija nasleđuje takozvane Milenijumske razvojne ciljeve koji su od početka novog milenijuma doprineli univerzalnom odgovoru protiv ekstremnog siromaštva i gladi, sprečavanju smrtonosnih bolesti i omogućavanju osnovnog obrazovanja. Podaci UN pokazuju da je više od milijardu ljudi izvučeno iz zone ekstremnog siromaštva, stopa smrtnosti kod dece je opala za više od 50 odsto, a broj dece koja ne pohađaju školu se smanjio za polovinu na globalnom nivou. Ujedno, ovi ciljevi su postigil ognomne korake u borbi protiv HIV-a, malarije i tuberkuloze. Nova strategija, koja je dobila naziv Agenda 2030, tako je postala univerzalni poziv državama da se uključe u proces ispunjavanja ukupno sedamnaest ključnih ciljeva i mnogo više potciljeva koji se mogu rasporediti na tri glavne dimenzije održivog razvoja – ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.
Dakle, sve ono što bi moglo da vas asocira na najveće globalne probleme poput zagađenja životne sredine i klimatskih promena, siromaštva i ekonomske nejednakosti, nedostatka demokratije i sličnih anomalija jeste tema ove strategije. Ciljevi su međusobno povezani, budući da ključ uspeha na jednom počju često leži u sagledavanju izazova koji su svojstveni nekom drugom cilju. Upravo zato je jako važno da se omogući potpuno partnerstvo vlade, privatnog sektora, organizacija civilnog društva i građana.
Međutim, ciljevi održivog razvoja ne znače na svakom posebnom polju isto za sve države i potrebno ih je prilagoditi nacionalnim prioritetima. Dokle je Srbija stigla kada je reč o ovim procesima? Koji prioriteti su mapirani kao ključni? Na koji način će se definisati strateški i institucionalni okvir? Kako se Srbija kotira u ekonomskoj i socijalnoj dimenziji ciljeva održivog razvoja? Šta je pandemija koronavirusa značila za zdravstveni sistem i zaštitu kao jedan od ključnih ciljeva održivog razvoja? Upravo ova pitanja je inicirala Nataša Gligorijević, iz Centra za održivi razvoj Srbije, koordinatorka jedne od multisektorskih radnih grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji – platforme civilnog društva koja zastupa interese građana i građanki Srbije u svim fazama procesa evropskih integracija. Ideja Konventa je da se ostvari sinergija između svih projekata koji pokrivaju temu održivog razvoja i da se, u dijalogu sa Vladom, aktivno doprinese uspostavljanju strateškog i institucionalnog okvira za ostvarivanje i praćenje ciljeva održivog razvoja. Ovo je bila i tema redovnog sastanka Konventa i predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, u okviru redovnog dijaloga otpočetog u februaru ove godine.
Ana Brnabič je istakla važnost prakse dijaloga sa Konventom i naglasila da su već ostvareni neki konkretni rezultati. Kao primer, navela je da je dogovoreno da se predstavnici Konventa uključe u tri radne grupe u vezi sa nekoliko zakona koji se tiču vladavine prava i najavila i da će uskoro biti pokrenuta međuresorna grupa koja će se baviti isključivo temom ciljeva održivog razvoja i donošenjem strategije.
„Tema održivog razvoja je nešto što je nemoguće ostvariti bez kvalitetne saranje svih činilaca u društvu. Jedino smisleno rešenje bi bilo da zajedno radimo na stvaranju strateškog dokumenta, postavimo prioritetne ciljeve koji su za nas važni i da nađemo način na koji ćemo da ih implementiramo. Dakle, da nacionalizujemo ciljeve i podredimo ih potrebama našeg društva. Čista voda i sanitarni uslovi, odnosno zaštita životne sredine i zelena tranzicija su posebna, i te kako važna tema zbog sveukupnih problema koje imamo u tom smislu. Takođe, plan je da ubrzamo obradu zahtava poljoprivrednika, da na neki način sprovedemo e-agrar, svojevrsnu digitalizaciju u ovom sektoru kako bismo u budućnosti radili transparentnije“, rekla je Ana Brnabić.
Kori Udovički u ime Centra za visoke ekonomske studije, ujedno i kao član radne grupe za poglavlja 17 i 32, napomenula je da se planireanje ciljeva održivog razvoja uopšte ne razlikuje od planiranja razvoja, a da se ono nalazi i u Ustavu Srbije. Zbog toga ono predstavlja krovni dokument koji „nam pomaže da na dugi rok postignemo nešto oko čega smo se kao društvo dogovorili“.
„Za to je potrebna ’nacionalizacija’ ciljeva održivog razvoja. To je proces koji UN apsolutno pretpostavlja da se događa u svakoj državi. Vi imate opšte formulacije ciljeva održivog razvoja koje su napisane tako da se sa tim mogu usaglasiti sve zemlje članice. Međutim, svaka država mora ciljeve da prilagodi svojim uslovima, problemima i prioritetima. Ilustrovano na jednom primeru, glad i eliminacija gladi je vrlo važan cilj za veliki deo čovečanstva. Ali u zemlji kao što je Slovenija taj cilj je prilagođen i definisan kao cilj smanjivanja gojaznosti nacije“ rekla je Kori Udovički.
Koordinatorka Konventa Nataša Dragojlović je istakla da je međusektorska radna grupa za održivi razvoj pri Konventu i formirana sa ciljem da se inicira donošenje strategijskog dokuemnta kojim bi se definisali ciljevi održivog razvoja Srbijeprilagoženi nacionalnim potrebama, ali i formirao odgovarajući insitucionalni okvir u kojim bi civilni sektor mogao da prati primenu i napredak ostvarivanja ciljeva.
“Karakter ovog sastanka je zaista radni, sa prilično konkretnim zahtevima sa naše strane, ponudama koje imamo u smislu analitičkih resursa i našeg viđenja kako ovom poslu treba da se pristupi, ali i da čujemo konkretne planove od strane Vlade. Ono što nas zanima u vezi sa ciljevima održivog razvoja jeste da se definiše na koji način obaveze Srbije prema Agendi 2030 mogu da se povežu sa procesom evropskih integracija koje jesu najznačajniji reformski proces u Srbiji. Dakle, veoma je važna kompleksnost strateškog definisanja ciljeva održivog razvoja u Srbiji kako bi se sve to uklopilo i u proces EU integracija. Srbija je pridružena člnaica EU i kandidat za članstvo, ujedno i članica UN: Stoga sve strategije u Srbiji moraju biti u skladu sa EU strategijama i Agendom 2030. Mi smo stava da bi ovoj strategiji – pored usvajanja u Vladi – trebalo da se raspravlja i u parlementu. Konvent, zajedno sa kolegama iz civilnog sektora, može mnogo da ponudi kada je reč o sadržajima strategije – imamo 25 radnih grupa, pet multisektorskih, od kojih je jedna za održivi razvoj koja je i inicirala ideju o pokretanju strategije”, rekla je Nataša Dragojlović.
U tom kontekstu, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić je predložila da njen resor na neki način bude delotvoran “alat” međuresornoj radnoj grupi Vladei da zajedno sa premijerkom Brnabić i Konventom predlože radnu grupu koja bi zadala odgovarajući rok do kada bi svi opšti ciljevi “bili prevedeni na srpski”, odnosno kako bi se doneli odgovarajući nacionalni prioritetni ciljevi održivog razvoja, za šta je potrebna i jaka saradnja sa jedinicama lokalne samouprave.
“Svet bez siromaštva” jeste prvi globalni cilj održivog razvoja. Savetnica premijerke za održivi razvoj Slavica Đukić Dejanović je istakla da je u procesu smanjivanja siromaštva kao jednog od najvažnijih ciljeva održivog razvoja, Srbija dugoročno ostvarila umeren, a kratkoročno značajan napredak, ali da ima grupa stanovnika kod kojih postoje trendovi udaljavanja od ciljeva.
“Dugoročni trendovi ukazuju na značajan napredak smanjenja siromaštva u čitavoj popiulaciji, izuzev stanovništva starijeg od 65 godina. Trećina starijih u Srbiji posebno žena starijih od 65 godina u ruralnim oblastima, nema na dva para obuće. Što se tiče drugih ključnih ciljeva, kada je reč o okončanju gladi beležimo nekonzistentne trendove. Registrujemo napredak u pogledu smanjenja različitih oblika neuhranjenosti dece i povećanja izdvajanja sredstava za poljoprivredu, a broj lica koja se nalaze u umerenoj i ozbiljnoj nesigurnosti za nabavku hrane među odraslima se uvećava. Takođe, nazadujemo i kada je reč o pristupačnosti bezbednoj i nutritivnoj ishrani za sve. Kada je reč o obrazovanju, stopa završavanja osnovne i srednje škole je visoka (iznad 90 odsto), ali je znatno niža za populaciju dece romskih naselja i iznosi 49,5 odsto za devojčice srednjoškolskog uzrasta. Zaključujem da u fazi uspostavljanja institucionalnog okvira moramo raditi svi, ali napominjem da se čak 67 odsto potciljeva održivog razvoja ostvaruje na nivou lokalne zajednice. Zbog toga su jako važni prioriteti jedinica lokalne samouprave – tu su životna pitanja i tamo imamo siromašne i bolesne”, rekla je Slavica Đukić Dejanović.
Izvršna direktorka fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković je takođe istakla da je nacionalizacija ciljeva održivog razvoja ključna i da su u tom pogledu ciljevi “svet bez gladi” i “iskorenjivanje siromaštva”prioritetni u Srbiji jer “oko pola miliona građanki i građana Srbije živi ispod linije apsolutnog siromaštva, a četvrtina stanovništva ispod linije relativnog siromaštva”.
“Usled pandemije koronavirusa preti nam i pandemija siromaštva i jasno je da bi borba protiv siromaštva trebalo da bude jedan od strateških prioriteta narednih godina. Srbija se po stopi rizika od siromaštva nalazila na drugom mestu u Evropi, prema podacima za 2019. godinu. Stopa nezaposlenosti je takođe visoka, veliki broj ljudi radi u neformalnoj ekonomiji i stopa neaktivnosti na tržištu rada je opet visoka. Oko 12 odsto u neformalnim naseljima nema pristup električnoj energiji, a 20 odsto njih nema pristup pijaćoj vodi. Zbog svega ovoga jako je važno da napravimo strategiju koja obuhvata smanjenje siromaštva. Takođe, važno je da usvojimo program reformi zapošljavanja i socijalne politike i da donesemo novu politiku socijalne zaštite”, rekla je Nataša Vučković, koja koordinira i random grupom Konventa za Poglavlje 19 – socijalna politika i politika zapošljavanja.
Premijerka Brnabić je zaključila da je postalo “kristalno jasno” kako će jedan od osnovnih prioriteta biti upravo smanjenje siromaštva.
“U naporima da ubrzamo rast BDP-a i učinimo taj rast što održivijim, ali i unaporima da povećamo plate i penzije nekada nenamerno ostavimo ranjive kategorije po strani, ali je održivi razvoj i rast zapravo takav da niko ne treba da zaostane za kolonom. Prema svim podacima koje mi imamo, u domaćinstvima u kojima nosilac ima završenu srednju školu, siromaštvo je četiri i po puta manje izraženo nego kod domaćinstava u kojima nosilac porodice nema završenu ni osnovnu školu. Dakle, ponovo se vraćamo na obrazovanje. U tom pogledu mi kao Vlada se za dalji razvoj oslanjamo na tri već postojeće strategije – pametna specijalizacija, industrijska politika i veštačka inteligencija”, zaključila je Ana Brnabić.
Sa drudge strane, koordinatorka Kancelarije Ujedinjenih nacija u Srbiji, Fransoaz Žakob, istakla je da je ključno podučje u kome Srbija može da napreduje u narednom periodu sistem socijalne zaštite – sa fokusom na ranjive i marginalizovane grupacije.
“Takođe, treba uložiti velike napore na polju veće jednakosti i rodne ravnopravnosti. POtrebno je da se nastavi sa razvojem tržišta rada i borbe protiv sive ekonomije. Naposletku, potrebno je sve prethodno navedeno implementirati na nacionalnom, ali i lokalnom nivou. Pored toga, treba raditi na edukaciji, razvoju saradnje sa privatnim sektorom i zelenoj tranziciji”, rekla je Fransoaz Žakob.
Kako je zdravlje i zdravstvena zaštita jedan od ključnih indikatora održivog razvoja, što je pokazala i pandemija koronavirusa, čini se da koncept “zdravlje u svim politikama” predstavlja neminovnost. Sa tim je saglasna i pomoćnica ministra zdravlja Danijela Urošević.
“Kada je reč o održivim ciljevima razvoja u protekloj godini možemo uočiti koliko je vaćno jačanje istraživanja i razvoja vakcina i lekova za suzbijanje zaraznih bolesti, a jednako je bitno i finansiranje zdravstva te regrutovanje i obučavanje zdravstvenih radnika i to bi takođe trebalo da bude važna stavka u strategiji”, zaključila je Danijela Urošević.
Članica radne grupe Nacionalnog konventa za poglavlje 28 – zaštita potrošača i zaštita zdravlja, profesorka Snežana Simić istakla je da jedan od nacionalnih prioriteta treba da bude univerzalni obuhvat stanovništva zdravstvenom zaštitom.
“Pre nego što dođemo do nacionalne strategije održivog razvoja, mi bismo morali da napravimo plan razvoja sistema zdravstvene zaštite. Takođe, neophodan je plan razvoja kadrova u zdravstvu a u ovom polju imamo određenih problema što se pokazalo tokom pandemije kovid-19. Ono što se pokazalo kao slabost jeste menadžment i upravljanje kriznim situacijama”, istakla je Snežana Simić.
Profesorka Jelica Stefanović Štambuk je ocenila da je debata pokazala da se nikada ne sme zaboraviti da je Agenda 2030 ljudska agenda.
“Siromaštvo ne možete iskoreniti bez borbe protiv klimatskih promena. Bez vode, normalnih sanitarnih uslova, održivih zajednica, infrastrukture i povezivanja onih na začelju ne može se uspeti. Pravo mesto gde možemo da počnemo da razvijamo strategiju na drugačiji način jesu lokalne zajednice jer nam predstoji stvaranje Zakona o regionalnoj politici i strukturnim elementima”, rekla je Jelica Stefanović Štambuk.
Konvent namerava da nastavi dijalog o ovoj temi i već u aprilu najavljuju sastanak o Zelenoj agendi Evropske unije i pitanjima zaštite životne sredine.
