Održivi razvoj    Panel diskusija: Izazovi zelene tranzicije
Ivan Nikolić

Panel diskusija: Izazovi zelene tranzicije

Izvor: FoNet

Srbija je za nabavku energenata pre pandemije trošila 2,5 milijarde evra, a od sada će trošiti između šest i sedam milijardi samo za uvoz energenata, ocenio je ekonomista Ekonomskog instituta Ivan Nikolić i ukazao da je Elektroprivreda Srbije (EPS) žarište problema.

Nikolić je u panel diskusiji „Izazovi zelene tranzicije“ koju je organizovao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, rekao da EPS nema kapacitete ni finansijski, ni kadrovski, niti razvojno da uđe u zelenu transformaciju. Prema njegovim rečima, podinvestiranost u EPS je višegodišnja, a performanse su takve da je nikakva šansa da EPS odgovori novim izazovima, a kako su rezerve ograničene nema dileme da se razlika može nabaviti samo zaduživanjem. Po svim kriterijumima je EPS u podređenom položaju, rekao je Nikolić napomenuvši da smo pre dva meseca dogmatski slušali o neophodnosti energetske transformacije.

Kako se najavljuje da će kriza i rat u Ukrajini trajati godinama, izgledi su veoma tamni i sve polazne pretpostavke su vrlo mračne i maglovite, izjavio je Nikolić i dodao da je naša energetska pozicija i do rata bila vrlo teška, a sa ratom je dodatno produbljena.

Sanja Filipović sa Instituta drštvenih nauka je rekla da je jasno da sa Zelenim dogovorom i najavom strateškog pravca razvoja Evropske unije dolazi do naglog rasta zelenih dozvola. S druge strane kriza i rat u Ukrajini ne doprinose smanjenju cena energenata. Prema njenim rečima, o strukturi srpske privrede govori to da je 10 najvećih izvoznika iz Srbije Ziđin, rudnik Sartid, rudnik bakra, Petrohemija, Tigar gume, NIS. U pitanju su sektori koji mogu da budu najviše pogođeni zelenom tranzicijom

Ona je navela da se pri donošenju odluke o transformaciji mora uraditi analiza troškova. Da se iskristališe nacionalna privreda, sagledaju naše prednosti i kompetencije, da vidimo mogućnosti od Zelenog dogovora potpisanog 2020. za zemlje Zapadnog Balakana gde je EU predvidela devet milijardi evra, koje su nam mogućnosti da privučemo eksterne izvore finansiranja za Zelenu agendu, rekla je Filipović. Dodala je i da karbonske dozvole mogu biti od koristi ukoliko se primeni princip – “zagađivač plaća”.

Nataša Gligorijević iz Centra za održivi razvoj Srbije rekla je da je otvaranje Klastera 4 pozitivan signal i alarm da Srbija mora više da radi na Zelenoj agendi. Ona je ukazala da za Srbiju u tome tek predstoje izazovi, pošto je 2021. ušla u proces energetske tranzicije. Srbija je promenila zakonodavstvo u energetici s ciljem manjeg uticaja na životnu sredinu, ali jedan od problema je to što je nemoguće utvrditi jasno stanje. Usvajanjem strategija zelena tranzicija je otpočela i početni koraci su napravljeni, ali sledi teži deo, primena i iznad svega politička volja da se istinski pristupi zelenoj taranziciji i da ona u Srbiji bude održiva, rekla je ona. Ostaje pitanje koliko je lokal spreman na neophodne promene. Navela je pozitivan primer toplane na drvnu biomasu u Priboju koja trenutno greje više od 1.500 domaćinstava.

Ukazujući na princip Zelenog dogovora da niko ne sme ostati zapostavljen, istakla je da smo svedoci netransparentnih procedura i neuključenosti građana.

Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka  izjavio je da u tranziciji energetike u Srbiji moramo da govorimo o defosilizaciji, a da to ne bude bolno za građane Srbije. Svako odlaganje poskupljuje ulaganja, a kašnjenje i odlaganje obesmišljava energetsku tranziciju, lignit ostaje atraktivan, kopa se i dalje i ekonomski ne postoji ekonomsko održivo rešenje zasnovano na fosilnim gorivima, predočio je on. Tržište električne energije je stabilizovano, ali treba biti spreman na višestruko više cene, napomenuo je.

Predstavnik Evropske konfederacije sindikata (ETUC) i regionalne mreže “Solidarnost” Miodrag Pantović naglasio je da pravedna tranzicija podrazumeva da niko u njenom sprovođenju ne bude zapostavljen. On je ocenio da će u pravednoj tranziciji u procesima dekarbonizacije i energetskog prilagođavanja stanovništvo Srbije u socijalnom smislu biti najpogođenije u Evropi. Navodeći primer da je zatvaranje ugljenokopova u Nemačkoj izazvalo velike socioekonomske posledice i da čak ni tamo nisu dati odgovori šta raditi sa tolikim brojem ljudi bez posla, on je ukazao da se u Srbiji za gašenje izvora zagađenja, usvaja pristup – imaćemo prirodni odliv, uz subvencije, dok svi ne odu u penziju. Ali, predočio je, poslovi u Kolubari su dobro plaćeni i pitanje će kakve će socijalne nemire to izazvati.

Predstavnik Eliksir grupe Bajro Salkunić rekao je da se ta agrobiznis kompanija, kojoj pripada i fabrika đubriva Eliksir Zorka, priprema za cirkularnu ekonomiju i prilagođavanje propisima Zelene agende i da ima plan tranzicije do 2030. Salkunić je naveo da su u okviru Zelenog dogovora predložene mere, među kojima je najvažnija smanjenje ugljeničnog otiska i uvođenje mehanizma prilagođavanja prekograničnog ugljenika, koji je usmeren na kompanije, a ne države. Primena počinje već 2023. kad počinje i praćenje emisije ugljendioksida, a od 2026. uvoznici će biti obavezni da mere udeo ugljenika u proizvodnji.