Sastanak Ministarstva za evropske integracije i Nacionalnog konventa o EU

BEOGRAD – U četrtak je održan sastanak Ministarstva za evropske integracije i Nacionalnog konventa o EU, na kome je bilo reči o deceniji pregovora Srbije sa EU, novinama u politici prošienja i praćenju reformskih procesa u kontekstu Plana rasta za Zapadni Balkan. 

Bojana Selakovic, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU) podsetila je da je Konvent od samog početka pratio celokupan proces pregovora Srbije sa EU koji traje već deset godina, dodajući da organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u praćenju procesa pristupanja i skretanja pažnje kako protiče proces reformi. 

“Nacionalni konvent je postao prepoznatljiva mreža organizacija civilnog društva koja omogućava da se u postojećim uslovima, kakvim takvim, održi neka vrsta institucionalnog dijaloga između civilnog društva i države”, rekla je Selaković. Ona je dodala da su tokom ovih 10 godina značajno ojačani kapaciteti civilnog društva, kao i da članice koriste ovu platformu za svoje zagovaračke inicijative. 

Ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević, ocenila je da centralni deo pregovora koje je Srbija otpočela 2014. godine čini oblast vladavine prava, dodajući da ispunjavanje kriterijuma iz te oblasti jeste izazovno. 

Ona je izjavila da je Vlada Srbije izradila samoprocenu ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlja 23 i 24 i da je ta procena predata Evropskoj komisiji. 

“Evropska komisija će do maja pregledati našu procenu, vratiti nam komentare i onda je sledeći korak da sednemo sa predstavnicima NKEU i čujemo stavove civilnog društva o tome kako vlada ispunjava prelazna merika u oblastima reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, osnovnih prava, vizne politike i sva ona druga pitanja koja se odnose na zaštitu prava kroz upotrebu “sile” – rad službi koje se time u saštiti bave. To je prvi veliki posao za 2024. godine. Sredinom godina kada ćemo morati ozbiljnije i otvoreno da razgovaramo o tome”, najavila je Miščević. 

Ona je dodala da je drugi važan prioritet vlasti u procesu evropskih integracija brzo uključivanje u politike Evropske unije, pre svega u Jedinstveno tržište. 

Ambasadorka Belgije Kati Bugenhot poručila je da je proširenje visoko na agendi belgijskog predsedavanja Evropskom unijom. 

Ocenila je da države članice nisu gluve i da čuju razočaranje procesom proširenja koji postoji u Srbiji i regionu, dodajući da je proces proširenja oduvek bio kompleksan i često trajao dugo, navodeći primere procesa pristupanja država članica EU poput Španije ili Rumunije. 

Ona je dodala da i Evropska unija mora da se reformiše kako bi bila sposobna da primi nove države članice. 

Govoreći o procesu pristupanja Srbije, Bugenhot je podsetila da je Evropska komisija ocenila 2014. godine da bi Srbija mogla da ispuni kriterijume za članstvo u srednjem roku – tri do pet godina. Ocenila je da je tada postavljen neophodan okvir koji mora biti implementiran kako bi se napravio napredak. 

“Za ovih deset godina imamo situaciju nedovoljno napretka u osnovnim pitanjima, ali sa jakom administracijom Srbija ima dobre učinke kada je reč o tehničkom delu procesa pristupanja”, poručila je Bugenhot. 

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije, poručila je da je prethodna decenija bila obeležena brojnim krizama sa kojima se EU suočavala od ekonomske krize, migracije, pandemije, ruske agresije na Ukrajinu. Dodala je da su se te krize najčešće dešavale paraleleno što je imalo uticaja i na države Zapadnog Balkana. 

Srđan Majostorović, koordinator Međusektorske grupe NKEU za političke kriterijume, ocenio je da je Srbija već deset godina pregovora u jednoj vrsti kontraritma u kojoj poseduje kapacitete i ekspertizu, ali to ne iskazuje na najbolji način da napreduje u pregovorima. 

“Ako jedna zemlja ima administrativne i ekspertske kapacitete, a ne napreduje, jedan od razloga jeste nedostatak političke volje i veliki upliv u ono što bi trebalo da bbude proces koji je neupitan. Politička volja je neophodna u zemlji kandidatu i ona u Srbiji danas nije na zadovoljavajućem stepenu, jer da jeste, Srbija bi danas izgledala drugačije”, rekao je Majstorović, dodajući da često ni u Briselu nije bilo političke volje za proširenjem. 

On je spomenuo da je podrška članstvu građana Srbije nepromenjena od 2014. godine do danas, i kreće se oko 45%, dodajući da značajno raste broj onih koji su protiv pristupanja. 

“Nekada je procenat onih koji su bili protiv članstva bio od 13 do 19 posto što je bilo uobičajeno, ali danas je to gotovo jedna trećina. Svaki treći građanin Srbije nije za to da Srbija postane članica EU. Kada uporedite Srbiju sa zemljama regiona, građani Srbije su najskeptičniji kada je u pitanju šansa da postanemo punopravna članica EU. Jedan od razloga jeste komuniciranje i informisanje javnosti o evropskim integracijama. Ne možemo se praviti da ne znamo odakle dolazi taj skepticizam. Izjave zvaničnika kreiraju javno mnjenje, to ne odslikava stanje odnosno spremnost zemlje da preuzme obaveze organizacije za čije članstvo se kandidata”, rekao je Majstorović. 

On je ocenio da je Nacionalni konvent posvećen dijalogu sa Vladomm, ali da je “jako teško” ostati u dijalogu sa Vladom koja predstavnike civilnog društva i eksperte poimence napada i proziva. Izrazio je nadu da će nova Vlada pristupiti neophodnim reformama na putu ka EU iskreno i investirati političku volju da se prekine sa pretnjama, prozivkama i napadima na OCD.